Дан Новог Сада

Дан Града је 1. фебруар-дан када је 1748. године Нови Сад проглашен слободним краљевским градом, када је царица Марија Терезија потписала "Повељу слободног краљевског града". Нови Сад је том повељом стекао аутономију високог степена у оквиру тадашње Хабсбуршке монархије.

Царским потписом испод Повеље, дотадашње насеље Петроварадински шанац изузето је из надлежности државних војних и цивилних жупанијских власти и стекло статус Града, грб, право на самоуправу кроз Магистрат сачињен од дванаесторице "домаћих" грађана и грађанки, право да донесе градски Статут и убире порез и ново име. По признатим правима и преузетим обавезама, Нови Сад  изједначио се са осталим урбаним комунама Царевине, које су у то време из феудалне полако прелазиле у грађанску епоху.

Од 1998. године 1. фебруар се и званично обележава као Дан града, а грађанима и грађанкама заслужним за допринос и промоцију слободарских вредности које су препознате као најзначајније обележје града и његових становника и становница додељује се престижна Фебруарска награда.

У Граду се свечано обележавају 1694. година-година оснивања Новог Сада, 23. октобар 1944. године-дан када је Нови Сад ослобођен од фашизма, 9. новембар 1918. године-дан када је српска војска, под командом војводе Петра Бојовића, ослободила Нови Сад, и 25. новембар 1918. године-дан када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена Баната, Бачке и Барање, донела одлуку о присаједињењу Војводине Србији.
Поводом 23. октобра, Дана ослобођења града, у знак признања за изузетне резултате у раду и највиша достигнућа и остварења у области привреде, друштвених и других делатности, Скупштина додељује Октобарску награду, а поводом 9. и 25. новембра 1918. године, Новембарску повељу.

У складу са одлуком Скупштине могу се додељивати плакете Града, посебне награде, похвале и друга јавна признања. Скупштина може истакнутим личностима, за посебне заслуге за развој Града, да додели звање почасног грађанина Новог Сада.