КУЛТУРА И РЕЛИГИЈА

Нарочито је акт о верској толеранцији цара Јозефа омогућио свим иоле бројнијим етничким заједницама да брзо по досељавању подижу своје богослужбене храмове. Мада је било и старијих градова, брзо је Нови Сад постао центар духовности српског народа јужне Угарске. Kултурa, као виши облик људске мисли и стваралаштва, у Новом Саду судбински је везана за настанак првих храмова, из којих потичу прва ликовна дела, олтарске пале, дрворезбарство, књиге, нотни записи...

Сакрални објекти обогаћују урбану и амбијенталну визуру града. Имена сликара, књижевника, архитеката и уметничких занатлија, већ у првој половини 18 века створили су базу културног миљеа, који данас припадају, у ширем смислу, историји уметности. Плодна делатност настављена је и током 19 века, при црквама али и индивидуалним стваралаштвом појединих ументика. Слање потомака на најпрестижније европске универзитете или „увожење“ квалитетних уметника са разних страна, занатно су поспешили културолошки контеинуитет.

Пресељење Матице српске 1864. имало је велики значај за културне прилике у Новом Саду, који постаје центар. Од пренете библиотеке, чију је базу чинио фонд Саве Текелије, настала је Библиотека Матице српске, а од многобројних слика и других предмета формиран је Музеј Војводине од кога је потом одвојена Галерија Матице српске. Племенити задужбинари, међу којима су и бачке владике, помажу развој културе. Путујуће позоришне дружине, посебно прегорна делатност Јоакима Вујића почетком XIX века, припремили су пут за оснивање Српског народног позоришта 1861. године, најстаријег на јужнословенским просторима.