Туризам

НОВИ САД – ИСКУСТВО КОЈЕ ВАМ НЕДОСТАЈЕ

Нови Сад посетиоце привлачи својом уређеношћу, сигурном усидреношћу уз Петроварадинску тврђаву – „Гибралтар на Дунаву“, различитим језицима које говоре његови становници, фестивалима, сајмовима и ритмом који одудара од ужурбаног, хаотичног градског времена.

Овде и сат на тврђави најдужом казаљком показује сате и опомиње да минути понекад могу да сачекају док се не упије тренутак лепоте, не оконча пријатељско ћаскање, уживање на дунавском песку, радост шетње после пролећне кише или недељног ручка.
Новосадски ритам аутентичне опуштености пулсира и ван града на салашима, дунавским чардама, плажама или над фрушкогорским пространствима.

Нови Сад, носилац две престижне титуле – Омладинска престоница Европе 2019 и Европска престоница културе 2022, је град који својим урбаним средиштем и руралним окружењем посетиоцима нуди агенду невероватне садржајности. Сваки посетилац према свом унутрашњем осећају за лепо и пријатно, атрактивно и весело, корисно и приступачно може створити сопствени угођај упознајући све слојеве прошлости и садашњости Новог Сада.

ТУРИСТИЧKЕ ЗОНЕ И АТРАKЦИЈЕ:

ТРГ СЛОБОДЕ

централни је градски трг Новог Сада. Окружују га најрепрезентативнија градска здања и палате. Градска кућа је изграђена у неоренесансном стилу 1895. године. Најупечатљивији елементи фасаде су статуе грчких богиња. На супротној страни трга налази се Римокатоличка Црква Имена Маријиног, изграђена у неоготском стилу по пројекту Ђерђа Молнара 1895. Са торњем високим 73 метра, представља највишу богомољу у граду. Прозори су украшени витражима рађеним у Пешти. Централно место на Тргу слободе заузима Споменик Светозару Милетићу, најпознатијој личности града 19. века. Бронзана статуа рад је чувеног хрватског вајара Ивана Мештровића.

ЗМАЈ ЈОВИНА УЛИЦА

главна је улица у пешачкој зони Новог Сада. Некада се њом протезала пијаца, а у старим сачуваним кућама и скривеним пасажима данас су продавнице, ресторани, посластичарнице, занатске радње. Улица се завршава зградом Владичанског двора Епархије бачке, подигнутим 1901. у српско-византијском стилу. Испред Двора је споменик Јовану Јовановићу Змају, чувеном песнику по коме је улица добила име.

ПАШИЋЕВА УЛИЦА

некада Ћурчијски сокак, била је препознатљива по занатским радњама са производима од коже. На почетку улице су Српска православна Црква Светог Георгија (Саборна црква) и Зграда Платонеум, задужбина владике Платона Атанацковића, данас седиште Српске академије наука и уметности – Огранка у Новом Саду. Кућа на углу Грчкошколске и Пашићеве, позната као „Кућа код иконе”, је родна кућа Марије Трандафил, највеће добротворке код Срба. Пашићева улица се завршава Тргом Марије Трандафил где се налази седиште Матице српске, најстарије и најугледније српске културне и научне институције. У близини је Николајевска црква, најстарија православна црква изграђена 1730. У цркви су 1913. крштени синови Милеве и Алберта Ајнштајна.

ДУНАВСKА УЛИЦА И ДУНАВСKИ ПАРK

Дунавска улица је једна од најстаријих улица у пешачкој зони, спаја обалу Дунава и Змај Јовину улицу. Започиње најстаријом кућом у граду “Кућом код белог лава” и Градском библиотеком. Велики број пасажа крије продавнице, сувенирнице, посластичарнице и ресторане. Дунавски парк представља заштићено природно добро и један од најлепших новосадских паркова. Поред различитих врста дрвећа, парк красе и бисте песника Мике Антића, Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића и других.

ТРГ РЕПУБЛИKЕ СА РИБЉОМ ПИЈАЦОМ

Трг републике краси споменик краљу Петру Првом Kарађорђевићу. Простире се од Змај Јовине гимназије до Рибље пијаце. Од места које је средином 19. века служило за снабдевање грађана свежом рибом, Рибља пијаца је временом прерасла у класичну зелену пијацу са богатом понудом свежих пољопривредних производа, живинског меса, рибе и мешовите робе. Данас је и место сусретања и презентовања традиције у производњи хране, занатских производа, вина, меда.

ЈЕВРЕЈСKА УЛИЦА

посвећена је јеврејској заједници у Новом Саду. Центар духовности и културе новосадских Јевреја чини Синагога, једна од четири које данас постоје у Србији. Комплекс Синагоге са пратећим зградама школе и Јеврејске општине, грађен је од 1906. до 1909. године према пројекту пештанског архитекте Липота Баумхорна. Читав комплекс је изграђен у стилу сецесије, а фасада је украшена орнаментима. Синагога се данас користи претежно као концертна дворана.

ПЕТРОВАРАДИНСKА ТВРЂАВА

једна је од највећих, најочуванијих и најкомплекснијих тврђава Европе. Никад освојена, Петроварадинска тврђава - “Гибралтар на Дунаву”, грађена је између 1692. и 1780. године. Тврђава има Горњи и Доњи град (Подграђе).
Горњим градом доминира Торањ са сатом чија велика казаљка показује сате, а мала минуте. Подземне војне галерије су четвороспратни комуникацијско- одбрамбени систем дужине око 16 километара и јединствена атракција Петроварадинске тврђаве. Доступне су посетиоцима уз стручно вођење водичке службе Музеја Града Новог Сада.

УМЕТНИЧKИ АТЕЉЕИ

Петроварадинска тврђава дом је и уметницима. Удружење уметника „Ликовни круг“ једна је од највећих неформалних ликовних колонија на свету, која окупља сликаре, вајаре, дизајнере, фотографе. Посетиоци тврђаве могу (уз одобрење уметника) обићи атељее, купити слике, а често доживети незаборавно искуство у разговору са уметницима од којих су многи своје животне приче креирали на готово свим континентима.
Установа за израду уметничких таписерија „Атеље 61”, јединствена је институција културе од посебног значаја за Нови Сад, као једна од пет сличних у Европи.
Посетиоци „Атељеа 61” могу присуствовати процесу стварања и погледати део богате збирке уметничких таписерија.

KРЕАТИВНИ ДИСТРИKТ

Код локалаца познат и као „Кинеска четврт”, настао је на простору некадашње фабрике. Некадашња складишта, хале и радионице, замениле су установе културе. Овај простор представља једну од централних идеја Европске престонице културе 2022. Бројним културним и креативним програмима се посебно издвајају Културна станица Лиман са Омладинским центром ОПЕНС и Студентски културни центар – Фабрика.

НОВИ САД НА ДУНАВУ

На простору од ушћа канала Дунав-Тиса-Дунав у Дунав до плаже Штранд, протеже се уређено шеталиште уз саму обалу Дунава. Централно место на кеју заузима Споменик жртвама рације, дело познатог новосадског вајара Јована Солдатовића. Штранд је најпопуларнија градска плажа и једна од најлепших на Дунаву, опремљена свом потребном инфраструктуром за пријатан и садржајан боравак посетилаца. Лети је Штранд један од најживљих простора у Новом Саду где се одржавају спортска такмичења, концерти и фестивали.
У близини су и Рибарско острво и Камењар, викенд насеља где се налазе многобројне чарде, ресторани, туристичко насеље, пристани и место одакле се можете отиснути у вожњу Дунавом.

ФРУШKА ГОРА

Планина Фрушка гора је најстарији национални парк у Србији. Богатство флоре и фауне, термални извори бање Врдник, језера, уређена излетишта и планинарске стазе пружају одличне услове за одмор у природи и рекреативне активности попут пешачења, вожње бицикала, лова и риболова. Позната је и као “Српска света гора” јер се на њој налази чак 16 манастира, који су вековима били стецишта духовног живота Срба, али и центри писмености, књижевности и уметности.

ВИНАРИЈЕ

Околина Новог Сада, посебно обронци Фрушке горе, подручје је добрих вина где се издвајају вински центри: Сремски Карловци, Ириг, Баноштор и Шид. Уз дегустацију по жељи у винским подрумима сазнаћете доста тога о дугој традицији виноградарства, начину производње вина, али и неке мале винске тајне, а све то зачињено пријатном атмосфером уз специјалитете локалне кухиње.
Упркос томе што је Нови Сад урбана средина, унутар свог атара има винограде и породичне винарије са дугом традицијом производње вина. Новосадски вински пут данас се пружа и на бачкој и на сремској страни града. Са бачке стране постоје винарије у Ковиљу и Бегечу, а на сремској страни у Сремској Каменици и Лединцима. Део традиције је и савремени сортимент  грожђа који за производњу белих фрушкогорских вина чине: талијански ризлинг, шардоне, жупљанка, совињон, траминац, затим неопланта, сила, рајнски ризлинг и др, а за црвена вина: мерло, пробус, франковка, португизер, каберне совињон, каберне фран, пино црвени и др.

САЛАШИ

Салаши су куће са економским објектима разбацане по војвођанској равници и фрушкогорским падинама. У амбијенту карактеристичном за војвођанска сеоска домаћинства у хладу воћњака, уз традиционалну храну и добра вина и воћне ракије, можете бар за тренутак успорити време и уживати, уз музику тамбураша. На појединим салашима на располагању је и смештај у аутентичним собама старог „алтдојч” стила и јахање коња.

ЧАРДЕ

Доживљај за сва чула на дунавским обалама, посебно пружају чарде, специфични локални рибљи ресторани који живе на и од ове велике реке. У то ће вас уверити укуси рибље чорбе, порције сома, шарана, смуђа и кечиге уз позната фрушкогорска вина и звуке тамбураша.

МУЗЕЈИ И ГАЛЕРИЈЕ:

1. МУЗЕЈ ГРАДА НОВОГ САДА

Адреса: Петроварадинска тврђава 4
Поставке: Нови Сад од 18. до 20. века; Подземне војне галерије
Збирке и депаданси:
Збирка стране уметности (Дунавска 29);
Завичајна збирка Сремских Карловаца
(Патријарха Рајачића 16, Сремски Карловци);
Спомен збирка Јован Јовановић Змај
(Јована Јовановића Змаја 1, Сремска Каменица)

2.  МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ

Адреса: Дунавска улица 35 – 37
Поставка: сачувани трагови материјалне и духовне културе
са простора Војводине од палеолита до 20. века

3. МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Адреса: Дунавска улица 37
Поставка: дела савремене уметности

4. ПРИРОДЊАЧKА ЗБИРKА ПОKРАЈИНСKОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ

Адреса: Радничка 20а
Поставка: природна баштина Војводине

5. ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСKЕ

Адреса: Трг галерија 1
Поставка: српско сликарство и графика од 17. до 20. века

6. СПОМЕН-ЗБИРKА ПАВЛА БЕЉАНСKОГ

Адреса: Трг галерија 2
Поставка: збирка српске ликовне уметности прве половине 20. века

7. ГАЛЕРИЈА ЛИKОВНЕ УМЕТНОСТИ ПОKЛОН-ЗБИРKА РАЈKА МАМУЗИЋА

Адреса: Васе Стајића 1
Поставка: збирка дела савремених југословенских уметника

МАНИФЕСТАЦИЈЕ:

Ритам града може се осетити у неком од преко 200 догађаја распоређених током целе године, у којима свако може пронаћи нешто за себе.
Средином марта, опраштањем од зимског времена, стиже период који доноси буђење природе, налет нове енергије и осећање радости. Управо због тога у овим месецима актуелне су рекреативне активности, попут Планинарског маратона на Фрушкој гори. Најзначајнији сајамски догађај – Међународни пољопривредни сајам, дешава се управо на пролеће.
Када сунце окупа новосадске улице, на сцену ступају догађаји на отвореном. Фестивал који је Новом Саду донео светску славу и препознатљивост – „EXIT“, сваког јула угости преко 1000 извођача на више од 40 бина и фестивалских зона. На Петроварадинској тврђави, у склопу овог вишеструко награђиваног фестивала, наступају највећа имена светске музичке сцене.
Јесен је резервисана за хедонизам, уживање у чаробним укусима војвођанске кухиње и магичним бојама природе, али и за озбиљне спортске подухвате на Новосадском маратону.
Како се година ближи крају, фестивалска атмосфера је на свом врхунцу, а дух Зимске фантазије може се осетити у бајковито украшеним улицама и трговима, мирису куваног вина и сласних колача на божићним пијацама, шкрипању клизаљки по леду и громком звуку ватромета на Дочеку Нове године.

ТУРИСТИЧКИ ПРОМЕT

Од свог оснивања децембра 2008. године, Туристичка организација Града Новог Сада (ТОНС) предано ради на развоју и промоцији  туризма у Новом Саду. Прегршт креативних идеја, иновативних решења, труда, залагања и посвећености, донели су видљиве резултате.

Тако је, на основу званичних података Републичког завода за статистику Србије, број долазака домаћих и страних туриста 2009. године износио 83.981, да би 2022. године порастао преко 160 процената и износио 218.973. Што се ноћења туриста тиче, она су у години када је ТОНС основана износила свега 161.709, а 2022. године домаћи и страни туристи су остварили више од пола милиона ноћења, тачније 561.062. Пораст броја ноћења је, дакле, износио 247 процената.

ТОНС прихвата туристе у своја два инфо центра, једном на Тргу слободе и другом на железничкој станици. Њих је током 2022. године посетило укупно 9.729 туриста из 85 земаља, а од тога 6.021 страних туриста и 3.708 туриста из Србије. Међу странцима, најбројнији су били туристи из Немачке, затим Русије, Француске, Турске, Велике Британије, Индије, Шпаније, Словеније, Хрватске, САД-а.

Према подацима Агенције за управљање лукама, на путничком пристаништу у Новом Саду у 2022. години пристало је 372 путничка брода, а искрцао се 35.301 путник. Највише бродова је пристало у јуну (68) када се искрцало и највише путника (6.683). Потом следе мај, са 65 пристајања бродова и  6.321 путника и септембар, са 53 пристајања  и  5.556 путника.

Детаљне информације о туристичкој понуди Новог Сада можете пронаћи на званичној интернет страници Туристичке организације Града Новог Сада – https://novisad.travel.