ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА "РАДОСНО ДЕТИЊСТВО"

http://www.predskolska.rs/

Историјат друштвене бриге о предшколској деци сагледаћемо у временским периодима:

• Период до Другог светског рата
• Период након Другог светског рата
• Период од 1968. године (настанак РО "Радосно детињство")
• Период од 1982. до 1990. године
• Период од 1990. године

Према расположивим подацима, почеци друштвене бриге о предшколској деци у Новом Саду везују се за име немачког учитеља Давида Сагмајстера који је, 1. октобра 1867. године, основао "завод за чување деце". Установу су похађала претежно деца немачке и мађарске националности, углавном католичке вероисповести, али је у њој било и српске деце. Завод за чување деце прешао је, 1872. године, у својину Римикатоличке цркве.

Прво српско забавиште отворено је на иницијативу "Добротворне задруге Српкиња Новосадкиња", 10. априла 1892. године, а прва забавиља у њему била је Марија Симић. Са децом су радиле новосадске госпође, непознатог стручног профила. Ни облици рада ових институција нису довољно познати, а из доступне литературе може се закључити да су то била више чувалишта него забавишта, за децу из нижих друштвених слојева.

Ово забавиште проглашено је, 1896. године, конфесионалним, па је његов власник постала Српска православна црква.

Највећи проблеми поменутих институција била су скромна материјална средства.

Нема података о друштвеној бризи о деци у току Првог светског рата, а и подаци о предшколским установама између два рата су оскудни и непотпуни. Зна се да се рад у њима заснивао на Фребеловом учењу, али да су у њега све више уношени детаљи Монтесори система. Постојала су како приватна, тако и државна забавишта, која су радила у саставу народних школа.

Између два рата је у Новом Саду деловало више забавишта - једанаест српских и по једно мађарско, немачко, руско и јеврејско забавиште. Према неким подацима, 1938. године у њима је било 893 предшколска детета.

О установама за децу за време Другог светског рата нема података. Непосредно по завршетку рата, 1945. године, у Новом Саду је отворена дечија установа "Пчелица", а 1947. године, на иницијативу Антифашистичког фронта жена, прве јаслице за децу узраста до три године. Прва управница "Пчелице" била је Милева Грујић, а установа је радила под врло скромним условима. Рад се у почетку одвијао само на српском језику, а затим су отворена и мађарска одељења.

У 1947. години, поред "Пчелице", биле су две установе јаслица - Јасле 1 и Јасле 2, са 22, односно 32 или укупно 54 деце. До прве интеграције јаслица и вртића - обданишта, 1961. године, њихов број је порастао на седам, а број деце у њима на 270.

У граду је 1961. године било осам дечијих установа, а њихови називи су били дечији вртићи или дечија обданишта: "Браћа Лучић", "Фејеш Клара", "Пчелица", "Пионир", "Снежана", "Лиман", "Полетарац" и "Петроварадин". Овим установама се касније придружила и установа под називом "Салајка". Њихов оснивач је био Народни одбор општине Нови Сад. Оне су пословале самостално, а у свом саставу су имале по неколико објаката, наменски грађених или ненаменских, који су прилагођени за рад са децом. Према неким подацима наменски грађених објеката је било шест, а ненаменских 23.

Из Решења Одењења за народно здарвље Народног одбора Општине Нови Сад о исплати одређених средстава, број 08-42916/61, од 21. децембра 1961. године, види се да су се дечије установе и територијално разврстале према стамбеним заједницама, којих је у Новом Саду у то време било једанаест.

У статусу самосталних установа, наведени дечији вртићи пословали су до 1968. године, када су донеле споразумне одлуке о спајању у једну предшколску установу - "Радосно детињство". Решење Скупштине општине Нови Сад, број 01-2/68, од 13. септембра 1968. године, о давању сагласности на то спајање, гласи:

1. Даје се сагласност на споразумне одлуке радних заједница дечјих вртића о спајању у једну установу, и то:

Дечијег вртића "Браћа Лучић",
Дечијег вртића "Салајка",
Дечијег вртића "Снежана",
Дечијег вртића "Полетарац",
Дечијег вртића "Пионир",
Дечијег вртића "Фејеш Клара",
Дечијег вртића "Лиман", сви из Новог Сада и
Дечијег вртића "Петроварадин" из Петроварадина.

2. Све поменуте установе престају са радом од 1. октобра 1968. године.

3. У погледу преноса средстава и права и обавеза на нову установу која је настала овим спајањем, примењују се општи прописи о предузећима.

Радна организација "Радосно детињство" конституисала се 31. децембра 1968. године дефинисањем своје унутрашње организације, од четири управе: I управа имала је седам објеката, II управа шест, III управа једанаест, и IV управа шест. Седиште РО било је у улици Радничкој бр.47. У то време, изван интеграционих процеса остала је установа - Дечији вртић "Пчелица" са четири објекта.У периоду од 1970. до 1972. године, РО "Радосно детињство" подељена је на четири педагошке јединице, а прикључују јој се и вртићи из приградских места као и новоизграђени објекти у граду.

Седиште РО је премештено у улицу Павла Симића бр.9, а мења се и организација централних кухиња, њиховим свођењем са четири на две. У периоду од 1972. до 1982. године "Радосно детињство" је припојена самостална установа "Пчелица", створено је седам основних организација (у једној од њих је Предшколска установа "Беочин"), задржане су две централне кухиње, а формирани заједнички: перионица, радионица, возни парк, магацин и радна заједница.

Од 1982. до 1990. године концепт организације на принципу основних организација удруженог рада у "Радосном детињству" резултирао је постојањем девет ООУР-а под називима:

1. "Пчелица"
2. "Снежана"
3. "Пионир"
4. "Петроварадин"
5. "Полетарац"
6. "Фејеш Клара"
7. "Лиман"
8. "Браћа Лучић"
9. "Салајка"

У саставу организационе структуре постојале су још и радна заједница, кухиња и школа у природи "Тестера".

Од 1990. до 1994. године, Установа делује као јединствена радна организација, подељена на шест педагошких јединица. У међувремену, увођење санкција међународне заједнице, хиперинфлација 1993. године и друге тешкоће, утицали су на тадашње органе оснивача, (Скупштина града) и руководство Установе да се определе за рестриктивну политику према боравку деце и обиму делатности Установе, што се манифестовало смањењем мреже дечијих и других објеката и њиховим издавањем у закуп. Тиме је капацитет Установе смањен за око 2.000 места.

Новим руководствима оснивача и Установе, уз значајну подршку и помоћ ресорног министарства, било је потребно две и по године да се објекти издати у закуп поново врате у претходну функцију. Након тога укупна површина дечијих објеката (вртића и јаслица) ове Установе поново је 41.116 м², а површина њихових дворишта је 147.614 м².

Установа има и посебан објекат за управу - управну зграду, два објекта централних кухиња, вешерај и простор од 177 м² за ликовну радионицу.

За време агресије НАТО - алијансе, 1999. године, знатно су страдали и били оштећени објекти дечијих вртића и јаслица. Укупно је оштећено 32 објекта, а најчешћа оштећења била су прозорска стакла ( и до 50% стакала ) којих је уништено 277 м².

Био је пркинут и васпитно - образовни рад у већини објеката, али је зато пружена педагошко-психолошка помоћ родитељима, у директном контакту или преко телефона. Уз то су дељене и брошуре са саветима како да се поступа са децом у тешким стресним ситуацијама.

Оштећени објекти поправљени су средствима града, Установе, Швајцарске хуманитарне организације за помоћ у катастрофама и Министарства за бригу у породици.

После агресије Предшколска Установа "Радосно детињство" издала је књигу "Велико срце..." која представља збирку дечијих ликовних радова и прича о ратним догађајима у нашој земљи на теме: Рат, Сирене, Моја осећања, Жеље, Снови и За сећање. Иако су аутори деца књига је намењена одраслима "да имају срце - да велико срце имају".

Павла Симића 9, 21000 Нови Сад,
тел: 021/420-438, 021/420-439,
факс:021/527-697