НИКОЛАЈЕВСКА ЦРКВА

Најстарија православна богомоља у Новом Саду спомиње се већ 1730, као задужбина породице Богданов, која је била грчког порекла. За ову цркву дуго ће се отимати досељени Грци и староседелачки Срби. Недељно се наизменично држала литургија на оба језика. Последњи грчки поп, који је овде крајем претпрошлог века служио на грчком језику, био је Павле Балта. За време бомбардовања Новог Сада 12. јуна 1849. године црква је настрадала и изгубила првобитну унутрашњу декорацију. Обновила ју је и у њој сахрањена чувена српска добротворка Марија Трандафил са мужем Јованом. На иконостасу, који је радио Павле Симић, опажа се утицај немачког назаренског сликарства, а зидне слике се приписује Димитрију Петровићу Керефеки, Николи Димшићу и Живку Петровићу. Спољашње мало кубе рађено је по руском узору, а на једној надгробној плочи на зиду, први пут се у локалној епиграфици спомиње име Нови Сад. На цркви има три крста.