МУЗЕЈ ГРAДА НОВОГ САДА - VII Смотра етнолошког и антрополошког филма

VII Смотра етнолошког и антрополошког филма

Приче из живота (не)обичних жена

1. и 2. децембар 2011.
Збирка стране уметности, Дунавска 29, Нови Сад

Улаз слободан

П Р О Г Р А М:

Четвртак, 1. децембар, 19 часова

Ђавоље коло
Србија, 24’, 2009.
редитељка Тамара Попов

У селима источне Србије живи више од четрдесет врачара, гатара и пророчица код којих свакодневно долазе људи у потрази за спасом и надом. Вођени сопственим страхом они улазе у игру које нису свесни – „игру ђавола“ – из које нема излаза. Странице црних хроника испуњене су убиствима која се дешавају на територији Србије, а чији починиоци наводе црну магију као мотив убиства. Где су границе сопственог страха? Шта смо све спремни да урадимо како бисмо решили личне проблеме? Ово су само нека од питања која поставља филм Ђавоље коло.

Јалба, јалба
Хрватска, 25’22’’, 2010.
редитељка Влатка Воркапић

Јалба је назив за једну од најстаријих техника ткања и тканину, али и за женску капицу. Јалба је некада била саставни део ношње удатих жена из села Трг, покрај Озиља. Данас јалбу обнављају у рестаураторском заводу, а савремене жене поново откривају њену лепоту израђујући је у својим локалним удружењима. Филм Јалба, јалба нам из перспективе прошлости и садашњости доноси причу о једном скривеном, па изнова откривеном, женском микросвету.

Недодирљива
Непал, 36’, 2009.
редитељ Рамеш Кадка

Менструација је природан и универзалан феномен, али за многе припаднице удаљених крајева западног Непала она представља и део традиције дубоко усађен у свакодневни живот. Жене из Дунгачалне током свог живота проведу у просеку више од десет година изван свог дома, у чаупади, скученој кући од блата намењеној женама током менструалног периода. Тај обичај је распрострањен међу свим женама, независно од њиховог социјалног или економског статуса. Чау (недодирљива) је локални назив за жене које су током менструације измештене из заједнице.

Петак, 2. децембар, 19 часова

Јелица Беловић - благо народне традиције
Србија, 23’, 2009.
редитељка Хелена Глушица

У „женској историји“ етнологије незаобилазан је рад Јелице Беловић Бернадзиковске, који се посебно заснивао на истраживању традицијског текстила и афирмацији женског везилачког рада. Поред научног и стручног доприноса етнологији, али и књижевности, значајно је њено јавно ангажовање на еманципацији жена на почетку 20. века. Кроз причу о животу и раду Јелице Беловић Бернадзиковски приказана је и глобална друштвена ситуација на прелазу два века.

Ленкине куварице
Србија, 33’, 2010.
редитељ Дејан Дејановић

Ленка Зеленовић је самохрана мајка без сталног запослења. Она своје најинтимније страхове и уверења не скрива од јавности, већ кроз вез и куварице говори о њима. Ленкине куварице својим аутентичним изразом и односом према животу излазе из поља традиционалне технике и улазе у поље савремене уметности. Ово је прича о једној несвакидашњој жени и њеном гласу који је нашао начина да се чује.

Моји ратови – Вјера Фјалова
Чешка, 24’, 2010.
редитељка Јиржина Косикова

Вјера Фјалова у једном старом коферу чува своја некадашња писма и слике из Првог и Другог светског рата. Њене успомене осликавају „историју у малом“ - животну причу једне „обичне жене“ која је у позадини великих историјских догађаја двадесетог века.