КЦНС - Промоција књиге Теофил Панчић: СТАНИЦА ФАНТОМСКИХ ВОЗОВА

(Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2011)

У разговору учествуј:Владислава Гордић Петковић, Здравко Петровић и Теофил Панчић

Културни центар Новог Сада, Католичка порта 5, Клуб „Трибина младих“
Петак, 02. децембар 2011, у 19 сати

О АУТОРУ
Теофил Панчић рођен је у Скопљу 1965. Становао којекуда, а живео у Загребу. Живи од писања, у Земуну и Новом Саду. Пише колумне, коментаре, есеје и књижевне критике за Време, и за многе друге. За свој рад је награђиван и кажњаван. Члан је мало чега: библиотеке одувек, НУНС-а одавно, ПЕН-а однедавно, неких књижевних жирија понекад.
Ово му је четрнаеста књига.

О КЊИЗИ
Сигурно сте, као и ја, приметили да Теофил Панчић стално несто чита, слуша концерте, иде на места где се, божемеопрости, „релативизира позоришна илузија". Можда вам је пало на памет: Како му не досади толика култура? Досадила би и оним бабама у бундама што се топе на позоришним премијерама. Како не досади њему?

Култура је за Теофила дом.
Довољно је да овај вилозов и вантаста отвори врата и да изађе из жалосњикавог пејзажа, згуснуте депресије, из колотечног ништавила, каракушљивости и двоструких мртвоузица у - мјеста магичне преобразбе, у филм, у музику. То је свет који постоји за оне који хоће да постоји, а Теофил је увек хтео.
Култура не служи само за умиљеније љеподусима него је практична инспирација за одолети животу и за на страшну мјесту постојати.
Она је дом.
Теофилов дом је и у језику који деле и множе Срби, Хрвати, Црногорци и Босанци. Дом је стање душе. Плоче и књиге припадају једне другима. Државе се другачије зову али људи су исти. Лична и алтернативна традиција је танана мрежа емоција, успомена, симбола, момената. У њу не улазе жаргон и заборав. Њу, и у овој збирци есеја, Теофил Панчић потврђује као своје легитимно наслеђе.