KCNS - Promocija knjige Teofil Pančić: STANICA FANTOMSKIH VOZOVA

(Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2011)

U razgovoru učestvuj:Vladislava Gordić Petković, Zdravko Petrović i Teofil Pančić

Kulturni centar Novog Sada, Katolička porta 5, Klub „Tribina mladih“
Petak, 02. decembar 2011, u 19 sati

O AUTORU
Teofil Pančić rođen je u Skoplju 1965. Stanovao kojekuda, a živeo u Zagrebu. Živi od pisanja, u Zemunu i Novom Sadu. Piše kolumne, komentare, eseje i književne kritike za Vreme, i za mnoge druge. Za svoj rad je nagrađivan i kažnjavan. Član je malo čega: biblioteke oduvek, NUNS-a odavno, PEN-a odnedavno, nekih književnih žirija ponekad.
Ovo mu je četrnaesta knjiga.

O KNJIZI
Sigurno ste, kao i ja, primetili da Teofil Pančić stalno nesto čita, sluša koncerte, ide na mesta gde se, božemeoprosti, „relativizira pozorišna iluzija". Možda vam je palo na pamet: Kako mu ne dosadi tolika kultura? Dosadila bi i onim babama u bundama što se tope na pozorišnim premijerama. Kako ne dosadi njemu?

Kultura je za Teofila dom.
Dovoljno je da ovaj vilozov i vantasta otvori vrata i da izađe iz žalosnjikavog pejzaža, zgusnute depresije, iz kolotečnog ništavila, karakušljivosti i dvostrukih mrtvouzica u - mjesta magične preobrazbe, u film, u muziku. To je svet koji postoji za one koji hoće da postoji, a Teofil je uvek hteo.
Kultura ne služi samo za umiljenije ljepodusima nego je praktična inspiracija za odoleti životu i za na strašnu mjestu postojati.
Ona je dom.
Teofilov dom je i u jeziku koji dele i množe Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bosanci. Dom je stanje duše. Ploče i knjige pripadaju jedne drugima. Države se drugačije zovu ali ljudi su isti. Lična i alternativna tradicija je tanana mreža emocija, uspomena, simbola, momenata. U nju ne ulaze žargon i zaborav. Nju, i u ovoj zbirci eseja, Teofil Pančić potvrđuje kao svoje legitimno nasleđe.