КЦНС - Промоција књиге Милан Мађарев: ТЕАТАР ПОКРЕТА ЈОЖЕФА НАЂА

Позоришни музеј Војводине, 2011.

О књизи говоре:
Владимир Копицл
Милена Јауковић
Ивана Кочи

Уторак, 01. новембар 2011. у 19.00

Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, Сала "Трибина младих"

Милан Мађарев је театролог, драматург, педагог, водитељ психо-драме, позоришни и радио редитељ и преводилац са словеначког језика. На одсеку за театрологију Факултета драмских уметности у Београду магистрирао је с темом Креативна драма – процес стваралаштва у Шкозоришту (под менторством проф. др Милене Драгићевић Шешић), 1998, а докторирао је с радом Театар покрета Јожефа Нађа (под менторством проф. др Александре Јовићевић), 2008. године. Предаје сценску уметност на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Кикинди.
Режирао је представе по текстовима Миодрага Радисављевића, Слободана В. Јовановића, Јежија Анџејевског, Хенрика Ибсена, Александра С. Пушкина, Марине Миливојевић, Пава Маринковића и Едварда Олбија. Као редитељ и драматург сарађује с Редакцијом драмског програма Радио Београда.

Театар покрета Јожефа Нађа. У целости посвећена укупном феномену Нађовог деловања на сцени и уз њу, студија Милана Мађарева у свом првом делу пример је акрибичне изградње прецизног контекстуалног оквира за сопствени предмет. У другом делу се прегледно, аналитички и синтетички сабрано, обједињујући списатељске позиције активног сведока и зналца, аутор бави појединачним формализацијама тог особеног сценско говора у првом лицу.
Раскривајући тако, на подједнако уверљив и проверљив начин, најбитније одлике Нађовог карактеристичног споја локалистичке идеографије ,,индивидуалних митологија’’ и ауторски пречишћене глобалне дијахроније и синхроније невербалног театра, откривајући његов пут до стила и стил сам, Мађарев исписује књигу која је богата не само увидима важним за читање дела Јожефа Нађа, него и за разумевање театра краја прошлог века и почетка овог века у целини.
Уједно, то је једна од ретких театролошких књига новијег времена у нас која се са задовољством да читати као специјалистичка студија, баш као што се у њој подједнако може уживати као у живом сведочанству и активном бревијару разноликих знања, достигнућа, школа мишљења и вештина које театарску сцену и говор о њој и данас чине живим пољем непотрошеног језика.