КЦНС - ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ - Боро Драшковић: КРУГ МАСЛИНОМ

(Позоришни музеј Војводине, 2011.)

О књизи говоре:
Никита Миливојевић
Фрања Петриновић
Зоран Максимовић

Културни центар Новог Сада, Католичка порта 5, сала на другом спрату
Понедељак, 17. октобар 2011. у 18.00

Боро Драшковић, филмски и позоришни редитељ, професор универзитета, doctor honoris causa, члан ПЕН-а ...Успешно се бави свим медијима. Написао је више књига о глуми и режији: Промена, Огледало, Лавиринт, Парадокс о редитељу, Краљ мајмуна, Равнотежа, Круг маслином, Драма редитеља, Филм о филму.
У позоришту је режирао најзначајнија дела, у широком луку од Есхила до Бекета, уз Шекспира, Молијера, Чехова, и наше класике Домановића, Петра Кочића, Данила Киша...
Режирао је низ телевизијских драма и документарних филмова: Кухиња, Пета колона, Жена, Жад, Нешто сасвим лично, Недеља поподне на Гренланду, Призори из Кине 1,2,3, Јежи Кавалерович, Халдор Лакснес, Блес Исландиа, Убијање китова, Парадокс о шаху, Прва жена диригент, Чудо из Бруклина, Филм о филму: Сеобе, Сасвим лично...
Снимио је две телевизијске серије: Дувански пут и Модерни израз у уметности (десет филмова о позоришту, филму и телевизији).
Са својим играним филмовима (или због њих) Хороскоп, Нокаут, Усијање, Живот је леп, Вуковар, једна прича, обишао је свет.
Објавио је књигу-путопис Поглед пролазника. Пише кратке приче, сценарија, радио драме и драме.
 

КРУГ МАСЛИНОМ

У наслову се крије кључ целе књиге, а негде у тексту Драшковићева идеја водиља да „Медитеран допире докле се протежу маслине у уметности“. У Србији баш не успевају маслине, али успева медитерански дух настањен у нашим наравима, а то значи и у нашем позоришту, оно типично хистрионско и сликовито. Међутим, аутор проширује круг маслином све до Индије преко катакалија, а до Кине преко пекиншке опере. „Запад и Исток се огледају један у другоме, као и Медитеран и остатак света“.
Са овом идејом водиљом можете се упустити у путовања Боре Драшковића по његовом и светском позоришту по којем он путује на крилима свог знања и маште. Све је писано по најбољој дефиницији есеја као искошеног погледа на тему о којој се пише.
Нема никога, од Јоце Савића, преко Нађа, Гротовског, Тоше Манојловића до Јана Кота, да о овим увек занимљивим и значајним личностима Боро не изнесе неки само његов свежи суд. Поводом Савићевог реформаторског предлога да се вратимо позорницама на којима је Шекспир приказао своја дела, да бисмо га истински открили, Боро пише: „Нема дефинитивног враћања позорницама минулих епоха! Враћамо се за час да бисмо се срчаније упутили тамо где још нисмо били.“