KCNS - PROMOCIJA KNJIGE Boro Drašković: KRUG MASLINOM

(Pozorišni muzej Vojvodine, 2011.)

O knjizi govore:
Nikita Milivojević
Franja Petrinović
Zoran Maksimović

Kulturni centar Novog Sada, Katolička porta 5, sala na drugom spratu
Ponedeljak, 17. oktobar 2011. u 18.00

Boro Drašković, filmski i pozorišni reditelj, profesor univerziteta, doctor honoris causa, član PEN-a ... Uspešno se bavi svim medijima. Napisao je više knjiga o glumi i režiji: Promena, Ogledalo, Lavirint, Paradoks o reditelju, Kralj majmuna, Ravnoteža, Krug maslinom, Drama reditelja, Film o filmu.
U pozorištu je režirao najznačajnija dela, u širokom luku od Eshila do Beketa, uz Šekspira, Molijera, Čehova, i naše klasike Domanovića, Petra Kočića, Danila Kiša...
Režirao je niz televizijskih drama i dokumentarnih filmova: Kuhinja, Peta kolona, Žena, Žad, Nešto sasvim lično, Nedelja popodne na Grenlandu, Prizori iz Kine 1,2,3, Ježi Kavalerovič, Haldor Laksnes, Bles Islandia, Ubijanje kitova, Paradoks o šahu, Prva žena dirigent, Čudo iz Bruklina, Film o filmu: Seobe, Sasvim lično...
Snimio je dve televizijske serije: Duvanski put i Moderni izraz u umetnosti (deset filmova o pozorištu, filmu i televiziji).
Sa svojim igranim filmovima (ili zbog njih) Horoskop, Nokaut, Usijanje, Život je lep, Vukovar, jedna priča, obišao je svet.
Objavio je knjigu-putopis Pogled prolaznika. Piše kratke priče, scenarija, radio drame i drame.

KRUG MASLINOM

U naslovu se krije ključ cele knjige, a negde u tekstu Draškovićeva ideja vodilja da „Mediteran dopire dokle se protežu masline u umetnosti“. U Srbiji baš ne uspevaju masline, ali uspeva mediteranski duh nastanjen u našim naravima, a to znači i u našem pozorištu, ono tipično histrionsko i slikovito. Međutim, autor proširuje krug maslinom sve do Indije preko katakalija, a do Kine preko pekinške opere. „Zapad i Istok se ogledaju jedan u drugome, kao i Mediteran i ostatak sveta“.
Sa ovom idejom vodiljom možete se upustiti u putovanja Bore Draškovića po njegovom i svetskom pozorištu po kojem on putuje na krilima svog znanja i mašte. Sve je pisano po najboljoj definiciji eseja kao iskošenog pogleda na temu o kojoj se piše.
Nema nikoga, od Joce Savića, preko Nađa, Grotovskog, Toše Manojlovića do Jana Kota, da o ovim uvek zanimljivim i značajnim ličnostima Boro ne iznese neki samo njegov sveži sud. Povodom Savićevog reformatorskog predloga da se vratimo pozornicama na kojima je Šekspir prikazao svoja dela, da bismo ga istinski otkrili, Boro piše: „Nema definitivnog vraćanja pozornicama minulih epoha! Vraćamo se za čas da bismo se srčanije uputili tamo gde još nismo bili.“