КЦНС - ПРОМОЦИЈА ФИЛМА "ДУНАВ РЕКА ЖИВОТА"

документарни филм
аутора
Оливера Фојкара

Културни центар Новог Сада, Католичка порта 5, Велика сала
Четвртак, 13. октобар 2011, у 19 сати

„РЕКА ЖИВОТА“

Суптилна прича о најмоћнијој реци Европе.
Филм о чудесном свету флоре и фауне Дунава.
Путовање кроз живот малог човека - рибара.
Филм о тврђавама и културној баштини.

Након четири године (2008-2011) мукотрпног снимања у природи и културним добрима дуж Дунава у Србији завршен је нови дугометражни документарни филм биолога и филмског ствараоца мр Оливера Фојкара под називом „РЕКА ЖИВОТА“. Овај филм, сложене структуре, представља путовање кроз простор и време српског најлепшег дела реке Дунава, као и путовање кроз живот малог човека, рибара, од дечачких дана, па до зрелог доба.
Дунав је најзначајнија европска река. Са својих 2888 километара Дунав повезује исток и запад Европе, Атлантик и Медитеран. Кроз Србију његов ток је дуг 588 километара и управо ту он постаје велик и моћан. Ту се у њега уливају Драва, Тиса, Сава, Тамиш, Морава, Нера, Тимок… У Војводине Дунав има све карактеристике низијске реке. Разлива се при већем водостају и кривуда стварајући многобројна речна острва, рукавце и баре - јединствене оазе природе, последња уточишта за многе биљне и животињске врсте. Дунав је судбинска река Европе. Вековима њена главна саобраћајница, колевка културе и сведок првих корака наше цивилизације. Ту се сустичу утицаји централноевропских и оријенталних култура.

Гледалац ће имати прилику да крене на путовање, да „полети“ и из ваздуха погледа скривене рукавце и меандре Дунава, да зарони и завири у тајне подводног света ритова и дунавских дубина где владају огромни сомови, али и да се упозна са чудесним капљичним светом микрокосмоса, праживотиња и алги. У филму је представљена ниска бисера српског подунавља, најлепша заштићена природна добра: Специјални резерват природе „Горње подунавље“, парк природе „Бегечка јама“, НП „Фрушка гора“, СРП „Ковиљско петроварадински рит“, СРП „Делиблатска пешчара“ и Лабудово окно, НП „Ђердап“. Филм на популаран и пријемчив начин представља и све веће тврђаве и културна добра дуж Дунава: Бачку тврђаву, Петроварадинску тврђаву, Калемегдан, Смедеревску тврђаву, тврђаву у Раму, Голубачку тврђаву, Трајанову таблу, археолошки локалитет Лепенски вир...

Стварање овог необичног и захтевног документарног филма, за српске услове, захтевало је специфична снимања из ваздуха, са брода, подводно и микроскопско снимање. Снимања из ваздуха су вршена из моторних змајева – двоседа. Кориштена су три моторна змаја, а летело се на висини до 300 метара изнад тла. За потребе снимања са воде филмска екипа је пловила бродовима ЈП “Пловпут” из Београда, а највише са бродом „Истрајни И“ којим је тада управљао капетан Милорад Балаћ. Тајне подводног света ритова поред  Дунава су захтевале ангажовање ронилачког тима и камере са подводним кућиштем. Најбољи резултати у подводном снимању су остварени у рукавцима и барама поред  Дунава где су честице седиментисане и вода прозирнија. Под водом су снимљени сомови, сунчани карас, амерички сомићи, барска корњача, речни ракови, али и „џунгла“ воденог растиња, пупољци локвања и дрезга. Чудесни свет микрокосмоса, зоопланктон и фитопланктон, је снимљен под микроскопом на Департману за биологију и екологију, на ПМФ-у у Новом Саду. Филм је снимљен у HD (High Definition) резолуцији, у формату 16:9, и траје 80 минута.

Жеља нам је да филмом „Река живота“ приближимо природне лепоте Дунава нашој деци и нама самима и да подстакнемо још бољу заштиту ове реке у Србији.

Ангажована екипа на снимању филма “Река живота”:
Сценарио и режију овог документарног филма потписује аутор мр Оливер Фојкар, али на снимању филма “Река живота” ангажована је велика професионална екипа од преко 40 људи. Камеру у филму потписују Оливер Фојкар и Душан Чекић, подводну камеру: Драган Милутиновић, Миљан Зековић и О. Фојкар, снимке из ваздуха О. Фојкар, а микроскопске снимке др Драган Радновић. Филм су монтирали врсни монтажери Ондреј Павчок и Драган Милутиновић. Текст за филм је прочитао глумац СНПа Миодраг Петровић, постпродукцију филма је извео Драган Милутиновић, а за дизајн звука је био задужен Горан Вујичин, Оригиналну музику за филм је компоновао Мирослав Јованчић, а извела група “Кадабра” из Суботице. Стручни сарадници на филму су били стручњаци Покрајинског завода за заштиту природе на челу са др Биљаном Пањковић.
Продуцент овог опсежног филмског пројекта је Академско Друштво за проучавање и заштиту природе Нови Сад, а суорганизатори на пројекту су били Покрајински завод за заштиту природе и Завод за заштиту природе Србије. Суфинансијери филма су Влада Аутономне Покрајине Војводине, Покрајински секретаријат за културу и Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, као и Фонд за заштиту животне средине Републике Србије. Спонзори филма су: ЈП “ПЛОВПУТ” Београд, ЈП “ВОЈВОДИНАШУМЕ” (ШГ Нови Сад, ШГ Ковиљ и ШГ Панчево) и Петар Лапу – Чарда “Код Браше”.

Оригинална музика за филм композитора Мирослава Јованчића
За документарни филм “Река живота” компонована је и изведена оригинална музика, а композитор је Мирослав Јованчић из Суботице. Ово је трећи документарни филм на коме аутори Оливер Фојкар и Мирослав Јованчић раде заједно. Претходни су више пута награђивани “Мој пријатељ штиглић” и “Беле роде моје равнице”. Јованчић је и овога пута успео да изнедри изузетно сензибилну и надахнуту музику која целом филму даје лепршав и суптилан тон, повезујући кадрове у чудесно складну целину. Неки од назива композиција које изводи Јованчићева група “Кадабра” су: “Бубњеви рибара”, “Долазе дани”, “Срце усамљеника”, “Море”, “Вода”…

Досадашњи филмови и награде аутора Оливера Фојкара
Оливер Фојкар је до сада створио преко 15 документарних филмова из области природе и екологије: У сенци цивилизације, Гљиве Фрушке горе, Молитва за гору, Зимски лет, серија Природа као живот, Мој пријатељ штиглић, Беле роде моје равнице.... Учествовао је на више престижних међународних филмских фестивала у: Италији, Грчкој, Великој Британији, Јапану, Финској, Пољској, Словачкој, Мађарској и Србији.
Добитник је више награда за своје филмове, а неке од њих су:
• Награда научног комитета Еколошког Филмског Фестивала Витербо, Италија (1996),
• СРЕБРНИ БОР, Најбољи еколоски филм 12. МЕФЕСТ, Златибор, (2004),
• Panda Award Finalist, WILDSCREEN 2006 Бристол, Велика Британија,
• Најбољи еколошки филм за едукацију деце, Japan Wildlife Film Festival (2007),
• Меморијална награда «АЛЕКСАНДАР САША ПЕТРОВИЋ» МЕФЕСТ (2008),
• „ЗЛАТНО ПАУНОВО ПЕРО“ Grand prix, 12. Међународни фестивал фотографије и филма, Госпођинци (2009),
• Специјалну награду, 13. Међ. Фестивал Филма о природи , Лођ, Пољска (2009).

Запослен је у Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду као саветник и начелник одељења за промоцију, едукацију и односе са јавношћу.

Рекли су о аутору Оливеру Фојкару пре снимања филма:

...„Нимало није случајно што је синеаста и маг наше екологије мр Оливер Фојкар доживео ову тему, тему дунавског мора, као јединствену инспирацију. Осведочено поуздан и инвентиван редитељ документарних филмова, од којих је „Штиглић“ доживео упечатљиве промоције и освојио значајне награде, Фојкар се пажљиво и систематски припремао да унапред освоји онај први пасус предговора, предигре, препознавања. Његов концепт овог филмског пројекта свакако је условљен журајивим темпом нашег заборавног времена. Он наилази у последњи дунавски час: канда је ипак још могуће установити филмску синтаксу историјских збитија, од Трајанове плоче до сигурносних иницијатива одбране од поплава. Веома убеђено и резолутно верујем мр Фојкару. Његова ерудиција је беспримерна у овој врсти посла, а његов темперамент одаје страст истраживача и путника, песника и аналитичара.
...Пред нама је даровит, амбициозан, спреман и одважан синеаста који је у знаменитој социјалној функцији очувања природних безмерних лепота Дунава као реке, као помаме, као истине, као доказа да Европа постоји.“
Др Драшко Ређеп

„Поетика кинестетичког мишљења аутора Оливера Фојкара, естетика и рукопис о свету чији дрхтаји позори моћи човека је подвиг филигранске документације. Путовање слике таквих светова је бескрајно, нарочито када је оригиналност дела и вредност по себи. Бдети над призором, дохватити важан тренутак и чин живота чији циклус и генеза у природи траје милионима годинаје духовно сазвежде који сваки аутор поклања без заузврат цивилизацији нашег доба као дар свог потенцијала, свога ума, мишљења. Мислити живот науком, мислити живот кинестезом велика је привилегија и одговомост. Аутор постаје селектор важног за све, процеса који се тиче свих. Дохватити тајну, обликовати процес живота који се догађа у природи, препознати законе којим се живот рађа, бити сведок и оставити визуелни траг о сновима природе је мудрост ствараоца. Као савременик у одрастању аутора чија сам дела о природи сведочио (како у настајању тако и на премијерама у земљи и свету) познајем дар Оливера Фојкара да од зрна светлости, капље живота, блиска и лепета крила догоди поетску визију, опомену, крик, дрхтај чудесних светова који живе и трају свуд око нас. Дисциплином научног мишљења у сазвежду и братству свих оних који нам откривају и својим филмом чине скулптуру људске истине, господин Фојкар својим десетогодишњим истраживачким оригиналним приступом (капљични свет Карловачко петроварадинског рита, Фрушка гора као гнездо гљива, малено срце птице штиглића, Умивено лице шуме, њен очај и суза, јутарња молитва Горе) представља оригиналног аутора нашег простора. Његова дела су доживела пројекције на белом олтару Витерба, Италија (Награда Научног Комитета Европе), Бристола, Велика Британија (номинован за награду фестивала 2006), МЕФЕСТ (Сребми бор за најбољи еколошки филм)...
Ауторска продукција је увек комплементарна институцијама које желе духовни узлет своме народу. У времену у којем све ређе човек има финансијски загрљај за своје другачије оригиналне али невидљиве идеје док их не-објави као филмско дело, аутор је малено острво, радионица чији хијероглиф тешко препознајемо. Дела у настајању имају невидљиву специфичну тежину вредност и док не одмере своју истинизност са временом и делом себи равном. Тада их похрањујемо као драгуљ чија вредност чини духовну меру оних који у овом простору живе.“
Иван Обренов - редитељ