KCNS - PROMOCIJA FILMA "DUNAV REKA ŽIVOTA"

dokumentarni film
autora
Olivera Fojkara

Kulturni centar Novog Sada, Katolička porta 5, Velika sala
Četvrtak, 13. oktobar 2011, u 19 sati

„REKA ŽIVOTA“

Suptilna priča o najmoćnijoj reci Evrope
Film o čudesnom svetu flore i faune Dunava
Putovanje kroz život malog čoveka - ribara
Film o tvrđavama i kulturnoj baštini

Nakon četiri godine (2008-2011) mukotrpnog snimanja u prirodi i kulturnim dobrima duž Dunava u Srbiji završen je novi dugometražni dokumentarni film biologa i filmskog stvaraoca mr Olivera Fojkara pod nazivom „REKA ŽIVOTA“. Ovaj film, složene strukture, predstavlja putovanje kroz prostor i vreme srpskog najlepšeg dela reke Dunava, kao i putovanje kroz život malog čoveka, ribara, od dečačkih dana, pa do zrelog doba.

Dunav je najznačajnija evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara i upravo tu on postaje velik i moćan. Tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok… U Vojvodine Dunav ima sve karakteristike nizijske reke. Razliva se pri većem vodostaju i krivuda stvarajući mnogobrojna rečna ostrva, rukavce i bare - jedinstvene oaze prirode, poslednja utočišta za mnoge biljne i životinjske vrste. Dunav je sudbinska reka Evrope. Vekovima njena glavna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka naše civilizacije. Tu se sustiču uticaji centralnoevropskih i orijentalnih kultura.
Gledalac će imati priliku da krene na putovanje, da „poleti“ i iz vazduha pogleda skrivene rukavce i meandre Dunava, da zaroni i zaviri u tajne podvodnog sveta ritova i dunavskih dubina gde vladaju ogromni somovi, ali i da se upozna sa čudesnim kapljičnim svetom mikrokosmosa, praživotinja i algi. U filmu je predstavljena niska bisera srpskog podunavlja, najlepša zaštićena prirodna dobra: Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“, park prirode „Begečka jama“, NP „Fruška gora“, SRP „Koviljsko petrovaradinski rit“, SRP „Deliblatska peščara“ i Labudovo okno, NP „Đerdap“. Film na popularan i prijemčiv način predstavlja i sve veće tvrđave i kulturna dobra duž Dunava: Bačku tvrđavu, Petrovaradinsku tvrđavu, Kalemegdan, Smederevsku tvrđavu, tvrđavu u Ramu, Golubačku tvrđavu, Trajanovu tablu, arheološki lokalitet Lepenski vir...

Stvaranje ovog neobičnog i zahtevnog dokumentarnog filma, za srpske uslove, zahtevalo je specifična snimanja iz vazduha, sa broda, podvodno i mikroskopsko snimanje. Snimanja iz vazduha su vršena iz motornih zmajeva – dvoseda. Korištena su tri motorna zmaja, a letelo se na visini do 300 metara iznad tla. Za potrebe snimanja sa vode filmska ekipa je plovila brodovima JP “Plovput” iz Beograda, a najviše sa brodom „Istrajni I“ kojim je tada upravljao kapetan Milorad Balać. Tajne podvodnog sveta ritova pored Dunava su zahtevale angažovanje ronilačkog tima i kamere sa podvodnim kućištem. Najbolji rezultati u podvodnom snimanju su ostvareni u rukavcima i barama pored Dunava gde su čestice sedimentisane i voda prozirnija. Pod vodom su snimljeni somovi, sunčani karas, američki somići, barska kornjača, rečni rakovi, ali i „džungla“ vodenog rastinja, pupoljci lokvanja i drezga. Čudesni svet mikrokosmosa, zooplankton i fitoplankton, je snimljen pod mikroskopom na Departmanu za biologiju i ekologiju, na PMF-u u Novom Sadu. Film je snimljen u HD (High Definition) rezoluciji, u formatu 16:9, i traje 80 minuta.
Želja nam je da filmom „Reka života“ približimo prirodne lepote Dunava našoj deci i nama samima i da podstaknemo još bolju zaštitu ove reke u Srbiji.

Angažovana ekipa na snimanju filma “Reka života”
Scenario i režiju ovog dokumentarnog filma potpisuje autor mr Oliver Fojkar, ali na snimanju filma “Reka života” angažovana je velika profesionalna ekipa od preko 40 ljudi. Kameru u filmu potpisuju Oliver Fojkar i Dušan Čekić, podvodnu kameru: Dragan Milutinović, Miljan Zeković i O. Fojkar, snimke iz vazduha O. Fojkar, a mikroskopske snimke dr Dragan Radnović. Film su montirali vrsni montažeri Ondrej Pavčok i Dragan Milutinović. Tekst za film je pročitao glumac SNPa Miodrag Petrović, postprodukciju filma je izveo Dragan Milutinović, a za dizajn zvuka je bio zadužen Goran Vujičin, Originalnu muziku za film je komponovao Miroslav Jovančić, a izvela grupa “Kadabra” iz Subotice. Stručni saradnici na filmu su bili stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode na čelu sa dr Biljanom Panjković.
Producent ovog opsežnog filmskog projekta je Akademsko Društvo za proučavanje i zaštitu prirode Novi Sad, a suorganizatori na projektu su bili Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Sufinansijeri filma su Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, kao i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Sponzori filma su: JP “PLOVPUT” Beograd, JP “VOJVODINAŠUME” (ŠG Novi Sad, ŠG Kovilj i ŠG Pančevo) i Petar Lapu – Čarda “Kod Braše”.

Originalna muzika za film kompozitora Miroslava Jovančića
Za dokumentarni film “Reka života” komponovana je i izvedena originalna muzika, a kompozitor je Miroslav Jovančić iz Subotice. Ovo je treći dokumentarni film na kome autori Oliver Fojkar i Miroslav Jovančić rade zajedno. Prethodni su više puta nagrađivani “Moj prijatelj štiglić” i “Bele rode moje ravnice”. Jovančić je i ovoga puta uspeo da iznedri izuzetno senzibilnu i nadahnutu muziku koja celom filmu daje lepršav i suptilan ton, povezujući kadrove u čudesno skladnu celinu. Neki od naziva kompozicija koje izvodi Jovančićeva grupa “Kadabra” su: “Bubnjevi ribara”, “Dolaze dani”, “Srce usamljenika”, “More”, “Voda”…

Dosadašnji filmovi i nagrade autora Olivera Fojkara
Oliver Fojkar je do sada stvorio preko 15 dokumentarnih filmova iz oblasti prirode i ekologije: U senci civilizacije, Gljive Fruške gore, Molitva za goru, Zimski let, serija Priroda kao život, Moj prijatelj štiglić, Bele rode moje ravnice.... Učestvovao je na više prestižnih međunarodnih filmskih festivala u: Italiji, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Japanu, Finskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Srbiji.
Dobitnik je više nagrada za svoje filmove, a neke od njih su:
• Nagrada naučnog komiteta Ekološkog Filmskog Festivala Viterbo, Italija (1996),
• SREBRNI BOR, Najbolji ekoloski film 12. MEFEST, Zlatibor, (2004),
• Panda Award Finalist, WILDSCREEN 2006 Bristol, Velika Britanija,
• Najbolji ekološki film za edukaciju dece, Japan Wildlife Film Festival (2007),
• Memorijalna nagrada «ALEKSANDAR SAŠA PETROVIĆ» MEFEST (2008),
• „ZLATNO PAUNOVO PERO“ Grand prix, 12. Međunarodni festival fotografije i filma, Gospođinci (2009),
• Specijalnu nagradu, 13. Međ. Festival Filma o prirodi , Lođ, Poljska (2009).

Zaposlen je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu kao savetnik i načelnik odeljenja za promociju, edukaciju i odnose sa javnošću. 

Rekli su o autoru Oliveru Fojkaru pre snimanja filma:

...„Nimalo nije slučajno što je sineasta i mag naše ekologije mr Oliver Fojkar doživeo ovu temu, temu dunavskog mora, kao jedinstvenu inspiraciju. Osvedočeno pouzdan i inventivan reditelj dokumentarnih filmova, od kojih je „Štiglić“ doživeo upečatljive promocije i osvojio značajne nagrade, Fojkar se pažljivo i sistematski pripremao da unapred osvoji onaj prvi pasus predgovora, predigre, prepoznavanja. Njegov koncept ovog filmskog projekta svakako je uslovljen žurajivim tempom našeg zaboravnog vremena. On nailazi u poslednji dunavski čas: kanda je ipak još moguće ustanoviti filmsku sintaksu istorijskih zbitija, od Trajanove ploče do sigurnosnih inicijativa odbrane od poplava. Veoma ubeđeno i rezolutno verujem mr Fojkaru. Njegova erudicija je besprimerna u ovoj vrsti posla, a njegov temperament odaje strast istraživača i putnika, pesnika i analitičara.
...Pred nama je darovit, ambiciozan, spreman i odvažan sineasta koji je u znamenitoj socijalnoj funkciji očuvanja prirodnih bezmernih lepota Dunava kao reke, kao pomame, kao istine, kao dokaza da Evropa postoji.“
Dr Draško Ređep

„Poetika kinestetičkog mišljenja autora Olivera Fojkara, estetika i rukopis o svetu čiji drhtaji pozori moći čoveka je podvig filigranske dokumentacije. Putovanje slike takvih svetova je beskrajno, naročito kada je originalnost dela i vrednost po sebi. Bdeti nad prizorom, dohvatiti važan trenutak i čin života čiji ciklus i geneza u prirodi traje milionima godinaje duhovno sazvežde koji svaki autor poklanja bez zauzvrat civilizaciji našeg doba kao dar svog potencijala, svoga uma, mišljenja. Misliti život naukom, misliti život kinestezom velika je privilegija i odgovomost. Autor postaje selektor važnog za sve, procesa koji se tiče svih. Dohvatiti tajnu, oblikovati proces života koji se događa u prirodi, prepoznati zakone kojim se život rađa, biti svedok i ostaviti vizuelni trag o snovima prirode je mudrost stvaraoca. Kao savremenik u odrastanju autora čija sam dela o prirodi svedočio (kako u nastajanju tako i na premijerama u zemlji i svetu) poznajem dar Olivera Fojkara da od zrna svetlosti, kaplje života, bliska i lepeta krila dogodi poetsku viziju, opomenu, krik, drhtaj čudesnih svetova koji žive i traju svud oko nas. Disciplinom naučnog mišljenja u sazveždu i bratstvu svih onih koji nam otkrivaju i svojim filmom čine skulpturu ljudske istine, gospodin Fojkar svojim desetogodišnjim istraživačkim originalnim pristupom (kapljični svet Karlovačko petrovaradinskog rita, Fruška gora kao gnezdo gljiva, maleno srce ptice štiglića, Umiveno lice šume, njen očaj i suza, jutarnja molitva Gore) predstavlja originalnog autora našeg prostora. Njegova dela su doživela projekcije na belom oltaru Viterba, Italija (Nagrada Naučnog Komiteta Evrope), Bristola, Velika Britanija (nominovan za nagradu festivala 2006), MEFEST (Srebmi bor za najbolji ekološki film)...
Autorska produkcija je uvek komplementarna institucijama koje žele duhovni uzlet svome narodu. U vremenu u kojem sve ređe čovek ima finansijski zagrljaj za svoje drugačije originalne ali nevidljive ideje dok ih ne-objavi kao filmsko delo, autor je maleno ostrvo, radionica čiji hijeroglif teško prepoznajemo. Dela u nastajanju imaju nevidljivu specifičnu težinu vrednost i dok ne odmere svoju istiniznost sa vremenom i delom sebi ravnom. Tada ih pohranjujemo kao dragulj čija vrednost čini duhovnu meru onih koji u ovom prostoru žive.“
Ivan Obrenov - reditelj