ГРАДОНАЧЕЛНИК ЂУРИЋ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ГОДИШЊИЦЕ ПОГРОМА У НОВОСАДСКОЈ РАЦИЈИ - КУЛТУРА СЕЋАЊА ИГРА КЉУЧНУ УЛОГУ У ОЧУВАЊУ ИДЕНТИТЕТА ЈЕДНОГ ГРАДА И ДРЖАВЕ

На платоу испред скулптуре  „Породица“ на Кеју жртава рације одржан је програм у знак сећања на невине жртве Погрома у Новосадској рацији 1942. године. Присутнима се том приликом обратио градоначелник Новог Сада Милан Ђурић. Испред Јеврејске заједнице помен је одржао врховни Рабин Србије господин Исак Асиел, а у име Српске православне цркве Митрополит бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Дамаскина и новосадског свештенства.

- Од 4. до 30. јануaра 1942. године, црнa сенка смрти промарширала је кроз Жабаљ, Чуруг, Госпођинце, Шајкаш, Лок, Мошорин, Вилово, Гардиновце, Тител, Србобран, Стари Бечеј и наш Нови Сад. У те хладне јануарске дане, Шајкашка и Нови Сад постали су поприште једног од најгорих масовних ратних злочина на простору бивше Југославије током Другог светског рата. Био је то покољ, масовно убијање недужних жена, деце, одраслих лица и старијих људи са циљем измене етничке структуре становништва и додворавања нацистичкој антисемитској политици. Култура сећања игра кључну улогу у очувању идентитета једног града и државе. Без ње, не можемо имати прави однос према прошлости и догађајима који су устројили нашу садашњицу. Сетимо се само да нису тако давно били они дани, када су поједине групе покушавале да политизују сећање на ову живу рану нашег града, због чега смо једно време имали два обележавања. Зато, са овог места понављам, да никада нећемо дозволити политизацију сећања на наше погинуле суграђане, никада нећемо дозволити дисторзију историјске истине. Ова хладна дунавска обала и данас носи универзалну поруку читавом свету шта може да се догоди када правда и право утихну пред силом освајача и моћника. Зато је важно да се вечно сећамо овог трагичног момента из прошлости Новог Сада – нагласио је градоначелник Милан Ђурић.

Врховни Рабин Србије господин Исак Асиел рекао је да је, захваљујући снази вере, јеврејски народ преживео векове прогона у расејању, понижен, мучен и истребљиван, а да никада није посумњао у творца и своје послање.

- Покорност и прихватање тешке судбине, пружало је привид ропског менталитета јеврејског народа. Његови тлачитељи су небројано пута, током два миленијума, егзодусима, холокаустом, настојали да га сломе, како би престао да се нада, али јеврејски народ се није сломио – истакао је Исак Асиел.

Митрополит бачки господин Иринеј подсетио је на то да је међу невиним жртвама Новосадске рације био и чувени сликар Богдан Шупут, којем је ове године обележена 110. годишњица рођења, а који је 23. јануара 1942. године, заједно са свима осталима, убијен и бачен под лед Дунава.

- Смисао нашег сећања на невине жртве из прошлости јесте да се за њихове душе и вечни живот молимо. Немамо право на заборав, из пијетета према жртвама, али и да бисмо спречили понављање зла и злочина. Нажалост, злочини се и даље врше. Са тугом могу да нагласим да се у разним деловима света свакодневно дешава нека врста погрома. На нама је да се трудимо да будемо људи и у нељудским условима, да чинимо све што можемо да зло нестане из људског искуства. На нама је и да мењамо свет, а у мењању света на боље, свако мора поћи од себе самога – казао је митрополит бачки господин Иринеј.

У име грађана Новог Сада, на споменик жртвама Новосадске рације, венце је положио градоначелник Милан Ђурић, а венце су такође положили председница Покрајинске владе Маја Гојковић, председник Скупштине Aутономне Покрајине Вojвoдинe Балинт Јухас, aмбасадорка Израела Авивит Бар Илан, амбасадор Мађарске Јожеф Золтан Мађар, потом представници Београда, Крагујевца, Ниша, Шапца, Краљева, делегације Јеврејске општине Нови Сад, Савеза Јеврејских општина Србије, Јеврејских општина Србије, као и представници Матице ромске националног савета Рома и потомака жртава Новосадске рације.

Са брода Речне флотиле Војске Србије председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић, представница Јеврејске општине Нови Сад Мија Ђилас и представник Матице ромске Срђан Коломпар спустили су венац у Дунав.

У програму обележавања Новосадске рације учествовали су хор Јеврејске општине „Хашира“ и хор Саборне цркве „Свети Георгије“, а чланице Кола српских сестара послужиле су присутне кољивом и погачом. Помен жртвама одржан је и код спомен-плоче на новосадској плажи „Штранд“.

Нови Сад, 23. јануар 2025. године