У ГРАДСКОЈ КУЋИ ОДРЖАН САСТАНАК У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРОГРАМА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

У организацији Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Града Новог Сада, одржан је састанак у Градској кући, на којем се дискутовало о наредном Националном извештају о хуманом развоју за Србију под називом „Прилагодљивост (resilience) градова и насеља“. Шеф кабинета градоначелника Новог Сада Александар Петровић, заједно са представницима УНДП, присуствовао је том састанку који се у виду консултација са јавним сектором и организацијама цивилног друштва, организује у више градова на територији Србије како би се створила база за израду Националног извештаја о хуманом развоју. Радном састанаку у Новом Саду присуствовали су и представници градских управа за здравство, за социјалну и дечју заштиту, привреду, за заштиту животне средине, преставници Сектора за ванредне ситуације, Савета за јавни ред и мир и безбедност Скупштине града, као и градски омбудсман и представници неколико удружења и невладиних организација која делују у различитим областима функционисања града.

Шеф кабинета градоначелника Александар Петровић истакао је том приликом да дискусија представља прилику за локалне партнере и Програм Уједињених нација за развој, да се договоре у вези са областима које ће Извештај о хуманом развоју анализирати. На данашњем састанку се дискутовало о главним изазовима на које треба одговорити, а то су недовољно коришћење мултисекторских партнерстава да би се заштитили људски животи и њихова имовима у случају нежељених догађаја, као и о суочавању са различитим врстама ризика и ефикасности отклањања друштвено-економских последица криза, укључујући и последице на животну средину. Програмски сарадник УНДП Даниел Варга је рекао да индекс хуманог развоја прати кретања у више области развоја друштва, пре свега у области образовања, здравства и економије и да је његова суштина у способности локалних заједница да се адаптирају у условима непредвиђених шокова. Он је нагласио да је прилагодљивост насеља и заједница у градовима тема која спаја све актере и доносиоце одлука који се баве смањењем ризика од непогода, климатским променама, као и социо-економским и институционалним развојем.

Учесници дискусије закључили су да је неопходно радити на превенцији у циљу заштите грађана, као и на томе да у сваком сегменту живота града постоји унапред осмишљен план реаговања у непредвиђеним ситуацијама. Истакнуто је да је важно доћи до решења како градове направити што отпорнијим на шокове и ванредне ситуације и створити превентивне механизме кроз концепт прилагодљивости, тако да би једна локална самоуправа могла брзо да се опорави од шокова, да буде у функцији док криза траје и да учи из тог искуства за деловање у будућности.

Нови Сад, 24. новембар 2014. године