СПОМЕН-ПЛОЧA ДИМИТРИЈУ ДАВИДОВИЋУ НА ЗГРАДИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и министар правде Никола Селаковић открили су спомен-плочу Димитрију Давидовићу, уставописцу и ствараоцу Сретењског устава на згради Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Иницијативу за постављање спомен-плоче Димитрију Давидовићу покренуло је Друштво новинара Војводине, са жељом да се ода признање новинару, публицисти, дипломати и министру чије је дело имало велики утицај и оставило неизбрисив траг у политици српске државе током деветнаестог века.

- Оно по чему је наш град познат и признат, не само у Србији, него у Европи и шире, јесте управо култура. Нови Сад, чувен као „Српска Атина“ и као кандидат за Европску престоницу културе, данас је још богатији у тој области, и поносан на све што су претходних векова изградили знаменити људи. Један од тих људи јесте управо чувени Димитрије Давидовић, а захваљујући иницијативи Друштва новинара Војводине, као и подршци министра Селаковића и Правног факултета, који су нас мотивисали и подстакли да у нашем граду поставимо ову спомен-плочу, она ће стајати у студентском кампусу и подсећати на важан део српске историје. Град Нови Сад ће наставити ове године активнсти на пољу постављања спомен-обележја и споменика. Следеће што нас очекује јесте процедура за постављање спомен-бисте адмиралу Берићу, великом јунаку српског народа који је страдао у Другом светском рату, а крећемо и у процедуру постављања спомника војводи Шупљикцу на Тргу републике – рекао је градоначелник Милош Вучевић.

Министар Никола Селаковић је истакао историјску важност чувеног Димитрија Давидовића рекавши да је он био творац првог српског устава и пионир у многим областима.

- Димитрије Давидовић је издао прве српске новине, међу првима се бавио дипломатијом, а Нови Сад је право место да му се постављањем спомен-плоче укаже част, и то у години када Србија обележава 180 година од када је донешен први српски устав 1835. године. Вредности које је Сретењски устав успоставио тада, вредности су које су многе европске земље достигле тек у другој половини 20. века. Ово обележје треба да подсећа будуће генерације правника које ће стасати на Правном факултету у Новом Саду, на снагу слободне речи из „Новина сербских“ и на све што је довело до Сретењског устава. Димитрије Давидовић је заслужио да му се Нови Сад, за који га веже шест година живота и школовања, овако одужи. Надам се да ће многи градови кренути за примером Новог Сада и да ћемо се и другим великим Србима одужити на један овако скроман начин, али показати колико ценимо наше претке и све оно што су нам оставили у наслеђе – рекао је министар Селаковић и додао да је  прва идеја о кодификацији српског грађанског права изнета управо у Сретењском уставу, који је по најсавременијим узорима тадашње Европе сачинио Давидовић.

Председник Друштва новинара Војводине Младен Булут истакао је да се Димитрије Давидовић сматра оцем српског новинарства, да је био покретач првог листа „Новине србске“ 1813. године, те да му је велико задовољство што је  спомен-плоча постављена у Новом Саду управо на иницијативу Друштва новинара Војводине.

- Студенти и професори Правног факултета у Новом Саду имају огромно задовољство што ће се баш на згради нашег факултета налазити ова плоча. Имамо дужност да очувамо успомену на људе који су једним прометејским напором, спрам времена у којем су се појављивале те идеје, били у стању да створе велика дела – рекао је декан Правног факултета у Новом Саду проф. др Ранко Кеча

Димитрије Давидовић (1789-1838) био је српски политичар и дипломата, уставописац, новинар и публициста. Каријеру у Србији започео је као лекар и кнежев приватни секретар, потом државни секретар, истакао се у Цариграду као дипломата, да би своју делатност крунисао писањем првог српског устава и стекао положај попечитеља. Као студент медицине, први је покренуо у 19. веку "Новине србске", а 1835. године је израдио Сретењски устав, који је обнародован исте године.

Нови Сад, 26. јун 2015. године