ОБЕЛЕЖЕН ДАН СЕЋАЊА НА ДЕПОРТАЦИЈУ НОВОСАДСКИХ ЈЕВРЕЈА

Toкoм Другoг свeтскoг рaтa пoпулaциja од неколико хиљада нoвoсaдских Jeврeja скoрo je нeстaлa. У jaнуaрскoj рaциjи 1942. гoдинe, фaшисти су убили прeкo 800 Jeврeja, поред тога, тoкoм цeлoг рaтa oни су дeпoртoвaни и убиjaни, a у прoлeћe 1944. гoдинe прeживели су прeбaчeни у кoнцeнтрaциoнe лoгoрe. Нa крajу Другoг свeтскoг рaтa у Нoвoм Сaду je остало сaмo двадесет Jeврeja, a у нaрeдним мeсeцимa врaтилo сe joш нeкoликo стoтинa њих кojи су рaт прoвeли у пaртизaнимa, избeглиштву или у лoгoримa ширoм Eврoпe. Нaкoн рaтa, вeлики брoj прeживeлих сe исeлиo у Изрaeл.

Јеврејска општина Нови Сад данас је обележила 78. годишњицу депортације новосадских и бачких Јевреја у концентрационе логоре Европе, а највише у Аушвиц. Тим поводом, заменик градоначелника Новог Сада Милан Ђурић, председник Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк и представници ГО СУБНОР-а положили су венце код спомен-плоче на Синагоги.

- Чудовишна политика окупатора током Другог светског рата довела новосадску Јеврејску заједницу на ивицу биолошког опстанка. Данас стојимо овде смо са њиховим потомцима, са којима се заједно сећамо наших рођака, комшија и суграђана, који су само зато што су били Јевреји, депортовани у нацистичке логоре смрти. Са великим поштовањем и жаљењем сећамо се огромног губитка, не само за јеврејску заједницу, већ и за наш град, државу и човечанство. Тешко је замислити да су се пре 78 година на улицама Новог Сада догодила масовна депортација, пљачка, прогони и убиства.  Чак и са овог светог места, људи су одвођени из  Синагоге према железничкој станици и даље ка путу без повратка.  То никога не оставља равнодушним, а на нама је да не дозволимо појаву било каквог облика екстремизма и подела у нашем граду и у нашој држави. Никада не смемо заборавити губитак и жртве наших суграђана јеврејске вероисповести јер тиме испуњавамо и намеру злочинаца да они заувек нестану. Зато је сећање на ове трауматичне догађаје императив цивилизованог друштва. Сећање на жртве нацизма и опасности која ова иделологија доноси, морамо наглашавати свакој генерацији која стасава како се овакви и слични злочини никада не би поновили– изјавио је Милан Ђурић.

Председник Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк рекао је да је тог 26. априла 1944. године 1900 јевреја, углавном жена, деце и старијих људи из новосадске Синагоге одведено у смрт.

- Путовали су два месеца да би стигли у најстрашнији логор уништења Аушвиц – Биркенау. Отприлике њих 300 се вратило и они чине језгро данашње Јеврејске општине Нови Сад. Упркос очајничким покушајима фашиста да потпуно униште све Јевреје, они нису успели у томе. Ми смо данас овде и поносно чувамо наше обичаје, традицију и успомену на наше трагично преминуле сународнике– истакао је Мирко Штарк.

Догађају је присуствовао деведесетпетогодишњи Новосађанин Павле Катић који је преживео неколико логора и који је сведочио о суровим искуствима припадника јеврејске националне заједнице у Другом светском рату. Њега су пре депортације ухапсили мађарски окупатори који су га осудили на робију, а након затвора одведен је у концентрациони логор.

- Тај логор направљен је са циљем уништења свих оних који су били против режима немачког рајха. Ту сам преживео неколико месеци рада до исцрпљења. Сви који су били снажни радили су дуже, а остали су постајали инвалиди које су ликвидирали. Тако сам и ја, у јануару 1945. године одведен у логор где је био крематоријум који није могао ни да прихвати све жртве. После неколико месеци, 28. априла дочекао сам ослобађање и тада сам доспео у један амерички логор за опоравак, а након тога сам враћен у своју земљу. Све активности везане за отпор фашизму одвијале су се и овде у Новом Саду. Међу Јеврејима је било више стотина њих који су у томе учествовали и који су дали живот за ту борбу, а међу њима је био и мој брат Мирко– испричао је Павле Катић.

Нови Сад, 26. април 2022. године