НОВИ САД ДОБИО 50 РЕЦИКЛАЖНИХ ЗВОНА ЗА СТАКЛЕНУ АМБАЛАЖУ

Град Нови Сад добио је 50 рециклажних контејнера за стаклену амбалажу, са циљем да се прикупљене количине отпада повећају за најмање 20%, у наредних годину дана. Европска престоница културе придружила се на овај начин Београду, Нишу, Крагујевцу, Сомбору и Варварину, који су се пре ње укључили у пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану“.

Пројекат који је покренула Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) регионалног је карактера и спроводи се у Србији, Босни и Херцеговини и Северној Македонији. У Србији, партнер на овом пројекту је компанија „Секопак“ као оператер амбалажног отпада, док је за спровођење пројекта задужен НАЛЕД.

Тим поводом, у Градској кући, одржана је конференција за новинаре којој су поред чланице Градског већа за за имовину и имовинско-правне послове, заштиту животне средине, одрживи развој и енергетску ефикасност Мире Раденовић присуствовали национални координатор ГИЗ-а ОРФ ММС Зорица Билић, генерална директорка компаније „Секопак“ Виолета Белановић-Кокир, шеф Јединице за животну средину НАЛЕД-а Слободан Крстовић, као и директор ЈКП „Чистоћа“ Владимир Зеленовић.

Чланица Градског већа Мира Раденовић захвалила се учесницима пројекта и апеловала је на грађане да се придруже овој акцији, јер су здрав и чист Нови Сад приоритет свих његових становника.

- На територији Града Новог Сада постављено је 50 контејнера тзв. „звона“ за стакло и то ће представљати први корак ка увођењу примарне сепарације, као и корак ка чистијем Новом Саду. Јако је битно да се грађани укључе у ову акцију и да покажу одговорност према животној средини. Надамо се успешној реализацији овог пројекта и молимо грађане да дају свој допринос тиме што ће пунити „звона“ стакленом амбалажом, јер су заштита и унапређење животне средине оно чему сви треба да стремимо – нагласила је Мира Раденовић и додала да Град Нови Сад пуно ради на пројектима који су изузетно важни за заштиту животне средине, а оно што предстоји јесте изградња регионалног центра за управљање отпадом, по свим еколошким стандардима које прописују ЕУ директиве.

Директор ЈКП „Чистоћа“ Владимир Зеленовић рекао је да су контејнери распоређени на локацијама које су одабране на основу истраживања о потребама, са намером да што већи број стакленог отпада заврши у тим контејнерима, а не заједно са осталим комуналним отпадом.

-Тежња нам је да свакодневне слике депонија поред контејнера буду наша прошлост, а висока стопа рециклаже будућност - рекао је Зеленовић.

Према речима шефа Јединице за заштиту животне средине у НАЛЕД-у Слободана Крстовића, досад је прикупљено више од 400 тона стакла, а резултати превазилазе иницијална очекивања.

- На тржишту Србије се годишње пласира 87.000 тона стакла, од чега се рециклира непуних 50%. Један од главних разлога за овакво стање лежи у недовољном броју контејнера за одлагање, због чега НАЛЕД активно ради на постављању недостајуће инфраструктуре, како бисмо имали где да одлажемо отпад од хране, сијалица, батерија, а сада и стакла, и да заједно створимо еколошки и економски одржив систем сакупљања и рециклаже - каже Крстовић.

Национални координатор ГИЗ-а ОРФ ММС Зорица Билић истакла је да је ово прилика за Србију да одговори на захтеве Поглавља 27 у приступању Европској унији, који између осталог налажу знатно веће сакупљене количине различитих врста отпада. Она је истакла да је рециклажа стакла поље на коме је потребно значајно унапређење како бисмо достигли европски ниво, те да нам тај пројекат пружа основу за такав потез.

Компанија „Секопак“ је овлашћени оператер на пројекту и она ће сав прикупљени стаклени отпад из Новог Сада одвозити на даљи третман у Хрватску.

- Више од годину дана развијамо пројекат и веома нам је драго што се наш заједнички труд исплатио. Почетни циљ пројекта био је да повећамо рециклажу стаклене амбалаже за 20%, а ми смо већ на 45%. Уиграни смо, знамо који су потенцијални изазови и који су механизми да пројекат заживи и у Новом Саду, као што је заживео у другим градовима - рекла је директорка компаније „Секопак“ Белановић-Кокир.

Нови Сад, 18. март 2022. године