КАТОЛИЧКА ЦРКВА - ИМЕ МАРИЈИНО

Прва католичка црква у Новом Саду из првих деценија XVIII века била је скромна, привремена грађевина, која је 1742. порушена. На истом месту изграђена је нова. После пада Београда у турске руке 1739. овамо се доселило много имућних католика, којима је посао добро ишао, па су ускоро могли да одвајају и за градњу цркве. Католички надбискуп Габор Патачић осветио је нову цркву 1742. године.

У бомбардовању 12. јуна 1849. и она је била запаљена и срушен јој је торањ. У каснијој обнови првобитни торањ није у целости реконструисан. Новосадски католици нису били задовољни изгледом, па су у Градској скупштини дали иницијативу да се подигне такав који ће приличити Новом Саду као слободном краљевском граду. Године 1891. донета је одлука да се дотадашња црква поруши и на истом месту изгради нова. Тада најискуснији архитекта Георг Молнар израдио је планове током 1892. и није за тај обиман посао тражио никакву материјалну надокнаду да граду и својој цркви помогне. Исте године стара црква је порушена, а следеће грађевински предузимачи, мајстори Стефан Гусек и Карл Лерер, под надзором главног пројектанта Молнара, већ у новембру 1893. завршавају грађевински део посла. У октобру 1894. подигнут је на торањ освећени позлаћени крст. Торањ је висок 72 метра. Црква је дугачка 52, широка 25, висина крова износи 22 метра. Постављена је на правцу североисток југозапад. У цркву се улази кроз масивни двокрилни портал, изнад њега је грб у рељефу са текстом Цруx аморе (Крст љубави).

У цркви има четири олтара. Главни је у апсиди где је велика слика Мајке Божије, са угарскум краљевима и светитељима Иштваном (Стефаном) и Ласлом (Ладиславом). У дрвету је резан лик Бога Оца, а испод су ликови јеванђелиста и мотиви из Библије. Лево од апсиде је олтар Ускрснућа Исусова са фигурама у дрвету светих Петра и Павла. Трећи олтар је посвећен св. Флоријану, заштитнику ватрогасаца, где су у дрвету изграђене фигуре светих Емерика и Елизабете, а ту је и слика св. Породице. Четврти олтар смештен је испод хора и посвећен је Христовом гробу са фигурама четири анђела. Скулптуре на свим олтарима су колорисане или су рађене у имитацији камена (мраморизација). Испод хора у плићој ниши смештена је биста архитекте Георга Молнара. Он је радио са мајсторима и уметницима из Будимпеште, Темишвара, Суботице, као и из Тирола, али највише с мајсторима из Новог Сада: зидар Карл Лерер, каменорезац Јохан Шоман, столари Матијас Драх и Филип Јаус, вајар Густав Фрајхтнер, бравар Леополд Бернолд, стаклорезац Лајош Вурст, тесари Стефан Гусек и Карл Бек, фарбари Франц Штајн и Илијаш Винценс, кровопокривач Јозеф Клајнчек, ливац Емерик Дицген, громобранџија Јохан Хук, електричар Франц Виц и др. Оргуље је поставио Герб Ригер Јагердорф из Шлезије, а уметничку резбарију извео је Фердинанд Штуфлесер из Тирола.