KCNS- IVAN MILENKOVIĆ: FILOZOFSKI FRAGMENTI

IVAN MILENKOVIĆ:
FILOZOFSKI FRAGMENTI
(Karpos, Loznica, 2011)

Učestvuju:
Teofil Pančić, Dragan Prole, Ivan Milenković

Likovni salon KCNS, Katolička porta 5
Utorak, 28. februar 2012, 19 sati
 

U Filozofskim fragmentima Ivan Milenković daje reprezentativni presek aktuelnih domaćih i stranih teorijskih kretanja. U preko pedeset članaka, koji su najvećim delom objavljivani u domaćoj štampi počev od 2002. godine, bavi se brojnim savremenim filozofima, piscima i temama.
Ovaj izbor iz njegvog bogatog publicističkog opusa, sažima njegove izrazito široke i raznolike intelektualne preokupacije u formi pristupačnoj akademski informisanoj publici i ujedno predstavlja važan dokument o filozofiji u Srbiji u prvoj deceniji XXI veka.

Novinski tekst je karika u lancu medijske ishrane, skoreli ekskrement nekog događaja, nepouzdano svedočanstvo da taj dan, možda, nije bio sasvim besmislen. Zbog toga je potrebno pronaći naročito dobar razlog da se izbor novinskih tekstova okupi između korica knjige. Ovde, međutim, dobrog razloga nema. Rđav razlog je filozofija. Ovi tekstovi nastajali su protiv jedne mlitave intelektualističke struje koja pisanje za novine drži delatnošću nižeg reda, pučkom razbibrigom, trećerazrednom zanimacijom u odnosu na pisanje za stručne časopise. To naročito važi za filozofiju koja se, prema jednoj od upornijih predrasuda, kladi na večnost, te bi, prema tome, morala biti ravnodušna prema zahtevu dana, prema jednokratnoj upotrebi novinskog papira. Predrasuda je dodatno ojačana složenošću filozofskog jezika koji je, barem u tom segmentu, potpuna suprotnost novinskom izrazu. Problem je, međutim, što filozofski izraz koji se kladi na večnost neopozivo gubi, on ostaje apstraktno muljanje, manje ili više vešto žongliranje pojmovima bez nužne veze sa stvarnošću. Filozofija je, tome nasuprot, konkretna. Njena konstitutivna suzdržanost u odnosu na stvarnost, njen odmak od stvarnosti, uslov je mogućnosti da se ta stvarnost zahvati pojmom (da se pojmi, shvati, razume kao celina). U jednoj deridijanskoj parafrazi Hegela mogli bismo reći da je filozofija svoje vreme zahvaćeno tekstom. Nosilac teksta - novina, časopis, knjiga, elektronska forma - nipošto nije uslov filozofije. Računa se samo tekst. Kao i kada je reč o knjizi, on može biti dobar, ili rđav. I to je sve. I to je uvek premalo i uvek previše: filozofski tekst nudi manje od same stvarnosti i više od samog teksta (ili obratno). Utoliko je osnovna zaokupljenost ovih malih ogleda - jezik. S obzirom na medij za koji su pisani, oni pokušavaju da održe opštost filozofskog diskursa, a da, istovremeno, tehnički nivo filozofskog jezika svedu na najmanju moguću meru.