Pubertet

CILj: - definisanje pojma puberteta sa biološkog aspekta

• cilj obrazovnog rada sa učenicima je sagledavanje obeležja i karakteristika pubertetskog razvoja i pojašnjavanje telesnih i endokrinoloških promena koje se dešavaju u pubertetu
• upoznavanje mladih sa karakteristikama razvoja u pubertetu, treba da olakša psihološko prihvatanje svog novog izgleda i doprinese boljem razumevanju pratećih pojava puberteta, kao što su akne, ginekomastija, neredovnost menstruacionih ciklusa i dr. Promene koje nosi biološko sazrevanje i ubrzani rast, suočavaju mlade sa potrebnim prilagodjavanjem na drugačije funkcionisanje tela i izmenjen telesni izgled. Nedovoljna obaveštenost mladih o prirodi telesnih promena koje nastaju u puberetu, može da prouzrokuje njihovu zbunjenost i zabrinutost. Mladi su skloni da se uporedjuju sa vršnjacima i svako čak i najmanje odstupanje od izgleda drugih, predstavlja pravu dramu za mladu osobu.

METOD RADA:-diskusija u grupi

MATERIJAL: tabla i kreda

AKTIVNOSTI U RADIONICI
Veliki vetar duva 8 do10 minuta
Pubertet-šta je to? 35 minuta
Završni komentar 5 min

UVODNA IGRICA:
VELIKI VETAR DUVA- učenici sede u krugu, a voditelj stoji u centru kruga, za njega nema slobodne stolice.Voditelj se obraća učenicima: Kada kažem –«Veliki vetar duva za sve one koji imaju braon oči!»-treba da ustanu svi oni koji imaju to što se traži, u ovom slučaju to su svi oni koji imaju braon oči i da zamene mesta, tj.da se potrude da zauzmu neku od slobodnih stolica. Prilikom menjanja mesta dozvoljeno je samo sporo kretanje i to tako što se stavlja stopalo ispred stopala.Voditelj na ovom mestu demonstrira način kretanja, znači ne smeju da se prave veći koraci, niti sme da se trči. Pošto u krugu nedostaje jedna stolica, uvek će neko ostati bez mesta.Tada onaj koji je ostao bez stolice, preuzima vodjenje igre, ulazi u centar kruga i postavlja novi uslov. Da počnemo! Veliki vetar duva za sve one koji nose farmerice!
Za igru je predvidjeno trajanje 8 do 10 minuta, ali se može produžiti ukoliko to učenicima prija.

RAD U VELIKOG GRUPI

Voditelj na tabli ispisuje reč PUBERTET i traži od učenika da kažu,da li im je ta reč poznata, šta znaju o tom pojmu?
Šta počinje da se dešava sa telom dečaka i devojčica kada napune otprilike 10, 11 godina?
Da li znate kada počinje pubertet?
Da li znate zašto počinje puberete?
Po čemu znamo da je devojčica ušla u puberetet? Koji je to prvi znak pubereta kod devojčica?
Po čemu znamo da je dečak ušao u pubertet? Koji je to prvi znak puberteta kod dečaka? Šta se to još menja i dešava u pubertetu kod dečaka? Šta se dešava sa glasom dečaka?
Kako počinje da izgleda telo dečaka i devojčica u pubertetu?

Kada grupa počne da govori,voditelj ispisuje odgovore na tabli,sa jedne strane za devojčice, sa druge strane za dečake, a na sredini ono što je zajedničko i za dečake i za devojčice. Na tabli se ispisuju tačni odgovori, obazrivo dopunjujući i objašnjavajući o svim promenama koje se dešavaju u periodu puberteta.

Šta označava završetak puberteta kod dečaka, a šta kod devojčica?
Šta to znači kada kažemo da su ovi dečaci i devojčice polno sazreli?

U rezimeu diskusije u nekoliko rečenica,voditelj saopštava najvažnije endokrinološke činioce koji su zaslužni za pubertet dečaka i devojčica.

TEORETSKI DEO

Pubertet (latinski pubertas-polno sazrevanje) označava proces biološkog, odnosno polnog sazrevanja deteta do sposobnosti da se ostvari reproduktivna funkcija. Pubertet je proces biloškog-polnog sazrevanja u toku kojeg se dešavaju neke promene u telu dečaka i devojčica i na kraju puberteta mi kažemo da su oni polno sazreli i dostigli sposobnost reproduktivne funkcije.
U puberetu sve promene koje se dešavaju kod devojčica, dovode do toga, da se jednom mesečno iz jajnika oslobodi jajna ćelija, koja može da bude oplodjena, a kod dečaka se u testisima stvaraju spermatozoidi, koji mogu da oplode jajnu ćeliju.
Razvoj telesnih promena koje odlikuje puberet, nastaju pod uticajem lučenja muških polnih hormona iz testisa (testosteron) kod dečaka, odnosno ženskih polnih hormona iz jajnika (estrogena i progesterona) kod devojčica. Sazrevanje polnih žlezda i lučenje polnih hormona iz polnih žlezda dečaka i devojčica odvija se pod uticajem hormona poreklom iz hipofize, žlezde koja upravlja funkcijama većine drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde) u organizmu.
Pod uticajem polnih hormona dolazi do razvoja i sazrevanja unutrašnjih i spoljašnjih polnih organa, kao i do pojave sekundarnih polnih karakteristika (porasta dojki,uvećanje testisa i penisa,pojave polne kosmatosti).
Još uvek je nepoznat osnovni činilac koji kod dečaka i devojčica dovodi do pojave pubereta.
Jedna teorija pretpostavlja da do aktivacije pubertetskog razvoja nastaje pod uticajem telesnog rasta i stanja uhranjenosti, odnosno ukupnog procenta masnog tkiva u organizmu.
Druga teorija pretpostavlja postojanje mehanizma u mozgu (centralni nervni sistem), koji se aktiviše u odredjenom uzrastu (teorija biološkog sata).
Promene u veličini, gradji i funkcijama organizma koje nastaju pod uticajem polnih hormona u pubertetu, zahvataju skoro sve delove dečjeg organizma.
Uzrast i brzina razvoja pojedinih znakova puberteta, veoma se razlikuju između pojedinih dečaka i devojčica. Stoga se pojava prvih znakova polnog sazrevanja izmedju 8 i 17 godina smatra normalnim.
Ipak u većini slučajeva puberet kod devojčica počinje izmedju 8 i 14 godine, a kod dečaka izmedju 10 i 14 godine i traje 3 do 5 godina.
Glavne kliničke pojave pubereta čine razvoj i sazrevanje polnih žlezda, razvoj sekundarnih polnih organa, povećana brzina rastenja, odnosno nagli porast u telesnoj visini, promene u telesnom sastavu i proporcijama prouzrokovane promenama u količini i rasporedu masnog tkiva, rastenje dugih kostiju i razvoj mišića i kardiovaskularnog i respiratornog sistema, koji posebno u dečaka dovodi do porasta snage i izdržljivosti.
U pubertetu se povećava brzina rastenja. Kod devojica do ubrzanja rasta dolazi za oko dve godine ranije nego kod dečaka. Povećana brzina rasta ne zahvata istovremeno sve strukture dečijeg organizma. Prvo rastu glava, šake i stopala, zatim ruke i noge, a još kasnije trup. Zbog toga deca u ovom uzrastu imaju nesrazmernu građu, sa velikim šakama i stopalima i lako evnuhoidnim proporcijama tela, što je naročito izraženo u prvim godinama puberteta i to češće kod dečaka. Rastenje trupa, odnosno kičme sa širenjem ramenog i karličnog pojasa dostiže maksimalnu brzinu izvesno vreme nakon porasta udova. Krajem puberteta, dečaci, kod kojih su ove promene jače izražene i traju dve godine duže, imaju veću telesnu visinu i širinu ramenog pojasa. Devojčice u ovom životnom dobu imaju veću širinu karličnog pojasa.
Zbog pojačane aktivnosti lojnih žlezda kože, često nastaju akne.

Prvi najuočljiviji znak puberteta kod devojčica, najčešće je porast dojki (ipak kod 15% devojčica rastu dojki predhodi rast stidne kosmatosti). Prosečan uzrast u kome se zapažaju prvi pubertetski znaci kod devojčica je 11 godina, a kreće se u rasponu od 8-13 godina. Trajanje pubertetskog razvoja obično iznosi 3 do 3,5 godina, mada se kreće u dosta širokom rasponu od 2 do 5-6 godina. Porast koncentracije ženskih polnih hormona označava početak razvoja jajnika. Pod uticajem tih hormona nastupa rast dojki, rast i sazrevanje spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa i karakterističnog ženskog rasporeda potkožnog masnog tkiva. Nije redak slučaj da pubertet počne rastom jedne dojke, pri čemu nekada prođe i do 6 meseci pre nego što počne rast druge. Asimetrija u veličini dojki je česta u početku puberteta i ne treba da izazove zabrinutost. Razvoj stidne kosmatosti počinje unutar 6 meseci od rasta dojki. Porast stidne i pazušne kosmatosti, kao i pojačano lučenje znoja iz znojnih žlezda u pazuhu, prouzrokovano je pojačanom sekrecijom muških polnih hormona iz nadbubrežnih žlezda. Treba da se podvuče, da se ubrzano pubertetsko rastenje odvija znatno ranije u odnosu na dečake i najintenzivnije je tokom prve polovine puberteta. Od početka ubzanog pubertetskog rasta do potpunog prestanka rastenja prosečna devojčica poraste ukupno 15-25 cm. Kod devojčica postepeni porast ukupnog sadržaja masti u organizmu proteže se tokom celog perioda puberteta. Zbog povećanja ukupnog sadržaja masti u organizmu i preraspodele masnog tkiva kao i povećanja mišićnog tkiva, proporcije tela se menjaju, tako da figura devojčice počinje da liči na obličje odrasle žene (uzan struk, širi bokovi). Kao odraz sazrevanja unutrašnjih polnih organa i pojačane aktivnosti žlezda grlića materice, često je prisutna «pojačana vaginalna sekrecija». Prva menstruacija je ključni događaj puberteta devojčica. Prva menstruacija (menarha) nastupa u proseku 2 godine posle početka rasta dojki. Neurednost menstruacija u trajanju od godinu ili nekoliko godina posle prve mentruacije je česta pojava. Nakon tog vremena, menstruacije kod većine devojaka postaju redovnije, odnosi razmaci između njih postaju ujednačeni. Taj razmak u proseku iznosi 28 dana, ali se normalno kreće u rasponu od 21 do 35 dana. U početku su menstruacioni ciklusi anovulatorni, i obično je potrebno da prođe više meseci da se pojavi ovulacija, odnosno sazrevanje i izbacivanje jajne ćelije iz jajnika.

Kod dečaka prvi znak puberteta je porast testisa praćen porastom mošnica (skrotuma). Te promene nastaju u proseku u uzrastu 11,5 do 12 godina, ali se normalno zapažaju u rasponu od 9 do 14 godina. Rast stidne kosmatosti obično počinje 6 meseci posle početka rasta testisa. Pazušna kosmatost razvija se 2 godine, a kosmatost na licu 3 godine posle stidne kosmatosti. Muški polni hormoni poreklom iz nadbubrežnih žlezda doprinose rastu i jedne i druge kosmatosti i kod dečaka i kod devojčica, a takođe pojačavaju sekreciju lojnih žlezda. Sredinom puberteta kod dečaka nastupa period ubrzanog rastenja. Dečaci dostižu najveću brzinu rastenja 2 godine kasnije u odnosu na devojčice. Najveća brzina rastenja u toku puberteta može iznositi, i više od 15 cm za godinu dana. Promena glasa (mutacija) u pubertetu nastupa u dobi od 14 do 15 godina. Glas postaje dublji što je rezultat rasta grkljana i glasnih žica i nastupa istovremeno sa ubrzanim rastenjem. U toku ubrzanog pubertetskog rastenja, preovladava rast mišića, tako da se ukupan sadržaj masti u organizmu smanjuje i dečaci razvijaju izraženu mišićavu telesnu građu. Prolazno uvećanje dojki, odnosno porast žlezdanog tkiva dojki (ginekomastija), koja se vidi ili se može samo opipati, nastaje kod skoro dve trećine dečaka. Normalna je pojava, može da traje nekoliko meseci do 2 godine. Glavna razlika u rasporedu stidne kosmatosti odraslih muškaraca u odnosu na žene je njeno širenje uz srednju liniju trbuha na više, sve do pupka, izraženost i rasprostranjenost kosmatosti na licu, grudima, trbuhu i predelu spoljnih polnih organa može da napreduje godina po završetku puberteta i više je uslovljena naslednim odnosno porodičnim činiocima. Prvo izbacivanje semene tečnosti (spermarha) iz penisa označava završetak puberteta kod dečaka. Dečaci završavaju pubertetski razvoj za 2 do 4,5 godine, u proseku za 3,5 godine.

Jedna od odlika savremene civilizacije je ranije polno sazrevanje, tako da pubertet kod dečaka i devočica počinje u ranijem uzrastu. Uporedo sa sve ranijim nastupanjem puberteta snižava se prosečan uzrast u kome nastupa prva menstruacija kod devojčica, odnosno prvo izbacivanje semene tečnosti kod dečeka. Tako je prva menstruacija u prošlom veku prosečno nastupala u 17,5 godina, a danas je prosečan uzrast njene pojave između 12 i 13 godine.
Ove promene se objašnjavaju poboljšanjem socioekonomskih uslova života, a naročito boljim kvalitetom ishrane mladih.