МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ

Музеј Војводине је установа културе са музеолошком традицијом дугом више од 175 година, најкомплекснији је музеј у Србији који у својим збиркама чува непроцењиву културну баштину прикупљену на подручју Војводине. Основан је 1847. године у Пешти, на седници Управног одбора Матице српске, на иницијативу угледних Срба из Војводине под називом Српска народна збирка или Мусеум. Године 1933. отворен је Музеј Матице српске, из које 1947. издвојен Војвођански музеј
Војвођански музеј изнедрио је угледне културнонаучне институције: Завод за заштиту споменика културе Војводине, Завод за заштиту споменика природе Војводине, Музеј града Новог Сада, Позоришни музеј, Музеј радничког покрета и народне револуције. Данашњи назив Музеј Војводине добио је 1992. када је дошло до спајања Војвођанског музеја и Историјског музеја Војводине. Музеј Војводине спада међу најстарије и најбогатије музејске установе Србије са збиркама из археологије, историје, историје уметности и етнологије који чува око 400.000 оригиналних предмета.
У саставу Музеја Војводине налазе се депанданси: Музејски комплекс Кулпин, Дворац у Челареву, Етно-кућа у Бачком Јарку и Медицинска музејска збирка Пастеров завод. Музеј Војводине истражује, прикупља, чува, заштићује, стручно и научно обрађује, излаже и публикује предмете и грађу од значаја за историју културе народа Војводине од времена првих трагова људске цивилизације на територији Војводине до средине XX века. Предмети раритетне уметничке и музеолошке вредности који адекватно одражавају прошлост војвођанског подручја изложени су у на сталној поставци Музеја укомпонованој у неколико тематских целина: археологија, старија историја, новија историја, етнологија и Музеј присаједињења. Стална поставка на преко 3.000 m2 са преко 6.000 експоната упечатљиво говори о прошлости Војводине од праисторије до средине XX века и цивилизацијским достигнућима људи који су овде живели у распону од 8.000 година.
Археолошки део сталне поставке приказује три аспекта - начин становања, начин сахрањивања и трагове материјалне културе првих цивилизација, касније етничких група, све до краја средњег века које су егзистирале на подручју Војводине. Историјским делом сталне поставке представљена је културна, политичка, привредна и војна историја Војводине до завршетка Другог светског рата у свим сегментима друштвеног живота (здравство, школство, духовни живот, ликовна и примењена уметност, физичка култура и спорт, привреда, занатство...). Етнолошки део сталне поставке укомпонован је у следеће тематске целине: народна архитектура, привреда, ткање и други видови домаће радиности, становања, обичајни живот и ношње народа Војводине. Поставка је смештена у две зграде Музеја у Новом Саду у Дунавској улици 35 и 37. Поред сталне поставке, Музеј организује темтске изложбе из сопствених збирки и гостујуће изложбе из других музеја из земље и иностранства.
Поред изложбене делатности Музеј има и низ едукативних програма за све структуре посетилаца – од најмлађег до сениорског узраста, као и за особе са инвалидитетом. Издавачкој делатности се посвећује велика пажња и у њој посебно место заузима часопис Рад Музеја Војовдине који континуирано излази од 1952. године. Непрекидни рад на модернизацији сталне поставке резултирао је креирањем неколико аудио-визуелних мобилних апликација намењених такође различитим категоријама публике.
Музеј Војводине обавља послове матичне делатности за све установе заштите покретних културних добара, музеја и музејских збирки на подручју Војводине, односно надзор над њиховим стручним радом. У Републици Србији намеће се и као лидер у домену дигитализације културног наслеђа.

Рад и све активности Музеја Војводине можете пратити на веб страници https://www.muzejvojvodine.org.rs/ и на друштвеним мрежама Музеја.
Практичне информације за посету изложбама Музеја можете наћи на линку https://www.muzejvojvodine.org.rs/kako-do-nas-dunavska-35-37/