Читај ми

ГРАД НОВИ САД У ШЕСТОЈ ФАЗИ „ЕВРОПСКЕ МРЕЖЕ ЗДРАВИХ ГРАДОВА“

Члан Градског већа за здравство проф. др Золтан Хорват присуствовао је промоцији публикације „Здравствени профил Града Новог Сада и Оквир градског плана за здравље“ коју организује Институт за јавно здравље Војводине, а поводом обележавања 20. маја, Дана здравих градова. Публикација је настала у оквиру пројекта „Нови Сад – здрав град“ који спроводи Институт за јавно здравље Војводине у сарадњи са Градском управом за здравство Града Новог Сада.

Том приликом проф. др Золтан Хорват је нагласио да је Нови Сад једини град у Србији који је члан „Европске мреже здравих градова“.

- Ми се налазимо у шестој фази „Европске мреже здравих градова“. Према броју становника ту би могао да се нађе још један град из Србије, али за сада је Нови Сад једини који има све серфикате Европе за тако нешто. Публикација која се данас промовише има посебан значај, јер указује на све елементе животне средине који су битни како би човек могао квалитетно да живи, у здравој средини, и да се правилно развија. Те ствари се стално морају унапређивати и пратити. Постоје европски критеријуми које смо ми морали да испунимо да бисмо то постигли, и сматрам да ћемо до 2021. године далеко догурати и значајно поправити ситуацију -  рекао је проф. др Золтан Хорват и додао да ће нова зграда Хитне помоћи бити потпуно опремљена уз помоћ Града Новог Сада и АП Војводине, и како је рекао, то ће бити први пут да ће нека зграда бити предата на употребу са најсавременијом опремом одмах након завршетка изградње.

Публикација је припремљена уз партиципацију локалне заједнице и садржи основне податке о здравственом стању становништва и показатељима детерминанти здравља, као и виђење грађана о томе који фактори доприносе, а који умањују квалитет живота у Граду Новом Саду. Здрави градови су места повезивања појединаца али и организација, институција и свих актера друштвеног живота у заједничку бригу о здрављу. Такво партнерство омогућава лакше детектовање актуелних здравствених проблема заједнице као и њихово решавање.

Више од три милијарде људи на планети живи у градовима, што чини готово половину светске популације. Претпоставља се да ће овакав тренд раста градског становништва довести до тога да ће до 2030. године шест од десет становника живети у градовима, а да ће тај број до 2050. године додатно порасти па ће седам од десет становника живети у урбаним срединама. Живот у урбаним срединама са собом носи бројне ризике за здравље становника различитих узраста и пола. Савремени градови у читавом свету, мање или више, успешно се боре са актуелним проблемима. Међутим, поред ризика, градске средине пружају и пуно могућности за индивидуални и колективни развој и напредак путем већ успостављених система  као и путем сталног унапређивања тих система.

Након промоције уследила је едукација под називом „Како да град постане здрав град? Принципи и методологија Европске мреже здравих градова“ на којој су здравственим радницима представљени поједини аспекти од значаја за здрав град као што су животна средина, урбано планирање, ментално здравље и партиципација локалне заједнице. Као пратећи програм приказани су ликовни и литерарни радови деце и младих настали у оквиру конкурса „Нови Сад по мојој мери“, као и фотографије грађана на тему „Оно што доприноси и оно што умањује квалитет живота у Новом Саду“.

Нови Сад, 17. мај 2017. године