УЛИЦА ЗЛАТНЕ ГРЕДЕ

Улица у најстаријем делу Новог Сада, измеду Пашићеве и Саве Вуковића, у продужетку Грчкошколске улице. Изграђена је на дугачкој греди, која је издигнута изнад околног земљишта и Дунав је није плавио - зато је и названа златном. Називала се у XIX веку на мађарском Aranydomb utca (улица Златне греде), а после смрти песника Јована Јовановића Змаја добила је његово име. Оно није мењано ни између два рата, па ни за време мађарске окупације (1941-44). Кад је после II светског рата Главна улица добила Змајево име, враћен је овој улици првобитни назив. Ово је Змајева родна улица. На десној страни, иза Платонеума, где је сада гимнастичка дворана Змај-Јовине гимназије, налазила се родна кућа великог песника. Спомен-плоча на фасади обележава ово место. У продужетку је двориште Гимназије, са зиданом и гвозденом оградом и улазом, као и једно крило саме школе.

Осим Гимназије, све куће у улици Златне греде су приземне и претежно стамбене, породичне. Само је на последњој с леве стране дозидан спрат. Грађене су у историцизму, класицизму, понегде се препознају елементи сецесије, а због честих преправки многе зграде изгубиле су одлике првобитног стила.

У првом делу улице на десној страни је Гимназија, а на левој су куће од 1 до 13. У кући бр. 1 била је Путникова посластичарница. У броју 5 су кафићи, у локалу са улице и у подруму. На излогу стоји натпис Змај. У кући бр. 7, зиданој у историцизму, годинама се налазила Задруга Срба привредника (Штедно-кредитна). Кућа је подигнута 1897. за Косту Стојановића (градитељ је био мајстор Јозеф Цоцек). У дворишту је 1934. дозидана стамбена зграда за др Симу Цириха (зидар Глиша Леденац).

На суседној згради, бр. 9, са ајнфорт-капијом, у руралном класицизму, налази се старински кибицфенстер, прозор, с почетка друге половине XIX века. Две последње зграде у овом делу улице, бр. 11 и 13, припадале су пре рата адвокату др Оскару Ципрису, који је страдао у рату. На средишњем пиластру куће бр. 13 уграђен је декоративни држач заставе у сецесионистицком стилу. Та кућа је 1853. после бомбардовања обновљена за Персиду Марцикић (зидарски мајстор Андреас
Ханер).

На углу Златне греде и улице Милована Видаковића, под бројем 15 (стил: историцизам) становао је свештеник Милан Ћирић. У кући бр. 17, позни класицизам, са елементима сецесије, налази се самостална малогстругарска радња. На левој страни уличног крила је ањфорт-капија. Кућа је грађена за Аркадија Радосављевића (зидарски мајстор Лауренције Фојхтнер), а у њој је живео адвокат Ђорђе Кондороши. У броју 19 је део стамбеног простора искоришћен за приватну туристичку фирму. На кући породице Малешев бр. 21 (позни класицизам) налази се спомен-плоча: у тој кући живео је 1872-73. као емигрант Светозар Марковић, први српски социјалиста. Касније је становао директор гимназије Стеван Милованов. Суседна кућа, бр. 23, била је власништво трговца Драгутина Ћурчића. Улична фасада богато је украшена малтерском пластиком (историцизам, сецесија).

На згради бр. 25 (такође историцизам, са елементима сецесије) карактеристична је капија од кованог гвожда. Овде је једно време живео песник Лаза Костић. Некадашња власница, удова Манојлових завештала је кућу Матици српској, која ју је продала Пери Девићу.

У броју 27 живео је Бранко Миловановић, предратни царински посредник, а после рата матичар, познат као велики зналац историје града. Сада ту са породицом станује његов син др Душан Миловановић, дугогодишњи лекар у Служби хитне медицинске помоћи.

У згради бр. 29 становао је лекар др Бранко Шилић, а сада је смештена адвокатска канцеларија. На некадашњој кући апотекара Неранџића, бр. 31, налази се спомен-плоча која обележава место где је била родна кућа Ђуре Даничића, филолога светског гласа, блиског сарадника Вука Караџића.

Кућа бр. 33 је из 1860, у стилу позног класицизма и раног романтизма, са елементима сецесије на фасади и двокрилном ајнфорт-капијом. Власник је био Јаков Грбић-Рајковић. Високопартерна кућа на углу Златне греде, бр. 6 и Даничићеве улице, која води на Рибљу пијацу, подигнута је шездесетих година XIX века. Данашњи изглед добила је после преправке 1906-10. Припада историцизму, са неокласицистичким детаљима.

Кућу бр. 8 дао је да се реконструише 1920. трговац Лазар Миросављевић. Сачувана су лепа дрвена врата, а фасада је равно измалтерисана без икаквих украса.

Суседна кућа, бр. 10, са по четири полукружно завршених прозора са сваке стране ајнфорт-капије, изузетно декоративно је обрађена. На оба краја налазе се кибиц-фенстери. Ту је становао академик Јован Радонић, историчар, библиотекар. У старој кући на овом плацу живео је познати сликар и писац Новак Радонић. Зграде бр. 12 и 14 су на углу Златне греде и Јадранске. Најстарији становници Златне греде памте да је у кући бр. 16 била гостионица.

Зграда бр. 1 припадала је великој добротворки Марији Трандафил, у бр. 13 становао је секретар Матице српске и дугогодишњи уредник Летописа др Милан Савић, са ћерком, познатом песникињом Аницом Савић-Ребац.