Najčešća pitanja građana u vezi sa gripom

Najčešća pitanja o virusu A(H1N1)

preuzeto sa sajtova Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

• Šta je to virus AH1N1?

Reč je o gripu koji je nova vrsta virusa koja prouzrokuje bolest kod ljudi. Ovaj virus ima dva gena virusa gripa koji normalno kruži kod svinja u Evropi i Aziji, zatim ptičji gen, kao i ljudski gen. Naučnici ovu kombinaciju virusa nazivaju “quadruple reassortant”, odnosno kombinacija četiri virusa iz četiri izvora objedinjena u jednom virusu. Novi H1N1 virus gripa (često nazivan „svinjski grip”), kod ljudi je otkriven aprila 2009. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Virus se prenosi sa čoveka na čoveka, kao i obični sezonski grip.

• Šta je to svinjski grip?

Svinjski grip je veoma zarazno akutno respiratorno oboljenje svinja prouzrokovano jednim od nekoliko tipova virusa svinjskog gripa A sa velikom učestalošću obolevanja i malom smrtnošću (1–4%). Virus se među svinjama širi kapljičnim putem, direktnim i indirektnim kontaktom i preko svinja asimptomatskih nosilaca virusa (bez znakova bolesti). Epidemije kod svinja se javljaju u toku cele godine, s tim što se broj obolelih životinja u oblastima sa kontinentalnom klimom povećava tokom jesenjih i zimskih meseci.

Većina zemalja rutinski sprovodi vakcinaciju svinja protiv ove bolesti. Virusi svinjske influence su najčešće tipa H1N1, ali i drugi podtipovi takođe cirkulišu među svinjama (H1N2, H3N1, H3N2 ). Svinje mogu da budu inficirane i virusima ptičijeg i sezonskog humanog gripa, a mogu da budu zaražene i sa više različitih tipova virusa gripa istovremeno, što omogućava mutiranje virusa. Ovakvom mutacijom nastaje novi tip virusa gripa. Iako su virusi svinjskog gripa u normalnim okolnostima specifični za vrstu i inficiraju samo svinje, oni mogu ponekad da preskoče barijeru vrste i izazovu oboljenje kod ljudi.

• Koje su posledice po ljudsko zdravlje?

Epidemije i pojedinačni slučajevi obolevanja ljudi od svinjskog gripa i dosada su povremeno registrovani. Klinički simptomi su slični simptomima sezonskog gripa, mada mogu da variraju od potpunog odsustva simptoma do teškog zapalenja pluća sa smrtnim ishodom. Zbog sličnosti simptoma sa sezonskim gripom i drugim infekcijama gornjih respiratornih puteva, većina obolelih od svinjskog gripa otkriva se slučajno kroz nadzor nad sezonskim gripom. Slučajevi bez kliničkih simptoma ili blagi oblici bolesti mogu ostati neprepoznati i zbog toga je prava učestalost obolevanja ljudi od svinjskog gripa nepoznata.

• Gde su registrovani slučajevi obolevanja među ljudima?

Od uvođenja Međunarodnog zdravstvenog pravilnika 2007. godine (IHR), Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) su prijavljeni slučajevi obolevanja ljudi od svinjskog gripa u Americi i Španiji.

• Kako čovek može da se zarazi?

Ljudi se obično inficiraju virusom svinjskog gripa preko zaraženih svinja, međutim, u pojedinim slučajevima nema podataka o takvoj vrsti izloženosti. Registrovani su slučajevi prenošenja virusa svinjskog gripa sa čoveka na čoveka, za sada samo kod ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelim osobama.

• Da li je bezbedno jesti svinjsko meso i proizvode od svinjskog mesa?

Da. Nije zabeleženo da se svinjski grip prenosi na ljude konzumiranjem svinjskog mesa koje je na pravilan način pripremljeno i termički obrađeno. Temperatura od 700C ubija virus svinjskog gripa, što odgovara opštim preporukama za bezbednu pripremu svinjskog i drugog mesa.

• U kojim zemljama se beleže epidemije gripa među svinjama?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za zaštitu životinja (OIE), svinjski grip ne podleže obaveznom prijavljivanju, pa rasprostranjenost ovog oboljenja među životinjama nije poznata. Bolest se smatra endemičnom u Sjedinjenim Američkim Državama. Epidemije svinjskog gripa među svinjama su registrovane u Severnoj Americi, Južnoj Americi, Evropi (Velika britanija, Švedska, Italija), Africi (Kenija) i delovima istočne Azije, uključujući Kinu i Japan.

• Rizik od pandemije?

Pretpostavka je da većina ljudi, posebno onih koji nemaju stalni kontakt sa svinjama, nema imunitet prema virusu svinjskog gripa. Ukoliko se virus svinjskog gripa promeni tako da stekne sposobnost da se prenosi sa čoveka na čoveka u širim razmerama može da dođe do pandemije. Posledice pandemije je teško predvideti jer zavise od: virulencije virusa, postojećeg imuniteta u populaciji ljudi, zaštite stečene tokom sezonske infekcije virusom gripa (ukoliko postoji) i od zdravstvenog stanja pojedinca.

Najčešća pitanja o vakcinaciji

preuzeto sa sajta  Instituta za javno zdravlje Vojvodine

• Da li je vakcina protiv novog gripa AH1N1 potpuno bezbedna?

Vakcina protiv novog gripa bezbedna je isto kao i vakcina protiv sezonskog gripa, što su pokazala istraživanja Svetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za lekove pre nego što je započeta njena distribucija. Ona je testirana i u Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije kao i svaka druga vakcina. Za nju su sprovedena i dodatna ispitivanja zbog utvrđivanja doze koju je potrebno primiti da bi se virus suzbio. Vakcina je trenutno najsigurnija zaštita od gripa jer jedina stvara poseban imunitet protiv pandemijskog gripa.

• Da li vakcinu treba da prime trudnice?

Trudnice su svrstane u tzv. prioritetnu grupu, tj. u grupu koja bi obavezno trebalo da bude vakcinisana, jer istraživanja pokazuju da kod žena u drugom stanju koje se zaraze virusom AH1N1 postoji 10 puta veća verovatnoća da će biti hospitalizovane i da će njihovo stanje zahtevati intenzivnu negu nego kod ostatka populacije. Iskustva u svetu pokazuju da su od 7 do 10 odsto ukupnog broja onih koji su se našli na bolničkom lečenju zbog novog gripa upravo trudnice. Treba imati na umu da korisni efekti vakcine daleko nadmašuju njene potencijalne sporedne efekte, tako da je mnogo sigurnije vakcinisati se nego se ne vakcinisati kad je reč o zaštiti protiv virusa AH1N1. U našoj zemlji je registrovan smrtni ishod od gripa kod obolele trudnice, a pored toga još nekoliko trudnica je u cilju spašavanja života na aparatima za mehaničku ventilaciju.

• Da li se preporučuje vakcinisanje dece i koji su neželjeni efekti?

Da, kod dece starije od šest meseci vakcinisanje je obavezno, ukoliko ne želite da vam se dete razboli od novog gripa. Najčešća reakcija na vakcinu protiv novog gripa kod dece slična je reakcijama koje su već viđene kod dece prilikom vakcinacije protiv sezonskog gripa – najčešća propratna posledica vakcinacije mogu biti bolovi na mestu gde je vakcina primljena i glavobolja, a može se javiti i povišena temperatura u trajanju do 48 sati. Sve reakcije su prolaznog karaktera i ne ostavljaju nikakve posledice.

• Koliko vakcinacija pomaže da se zaštitimo od gripa i može li da oboli onaj ko je primio vakcinu?

Vakcina je jedina sigurna zaštita protiv novog virusa, ali treba imati na umu da nijedna vakcina ne pruža 100 odsto zaštite. Vakcinacijom se značajno smanjuje broj smrtnih ishoda i težih oblika oboljevanja. Do sada nisu zabeleženi smrtni slučajevi koji se povezuju sa vakcinacijom. Onaj ko se vakciniše ne štiti samo sebe, već se odgovorno odnosi prema svim ljudima sa kojima je u kontaktu, prema svojoj porodici, prijateljima, kolegama sa posla itd. Ukoliko se neko vakciniše, a ipak oboli od novog gripa, imaće blaže simptome bolesti.

• Ko preporučuje primanje vakcine protiv novog gripa?

Izabrani lekar preporučuje vakcinaciju svojim pacijentima, a prvenstveno prioritetnim grupama – osobama sa hroničnim oboljenjima, trudnicama i deci starijoj od šest meseci, a takođe i svim građanima, jer je vakcina najsigurnija zaštita od novog gripa.

• Koji se sporedni efekti očekuju prilikom vakcinacije protiv novog gripa?

Sporedni efekti veoma su retki i isti su kao i reakcije na sezonsku vakcinu. Obično mogu da prouzrokuju lokalne reakcije kao što su bol, otok i crvenilo na mestu primanja vakcine. Manje učestali simptomi su opšti simptomi kao što su povišena temperatura, bolovi u mišićima, malaksalost, vrtoglavica, mučnina, povraćanje ili glavobolja. Ovi simptomi su blagi i ne zahtevaju medicinsku negu, a traju najviše dva dana. Vakcina u malobrojnim slučajevima može prouzrokovati i alergijske reakcije kao što su osipi, svrab ili otok. Ipak, to su sve blagi simptomi u odnosu na sve njene prednosti i stepen zaštite koju pruža protiv novog gripa, jer je vakcina najsigurnija zaštita.

• Da li će svi građani primiti vakcinu istog kvaliteta?

Svi građani će primiti iste vakcine jer su doze nabavljene od jednog proizvođača. Do zabune oko toga da li se neko vakciniše kvalitetnijom vakcinom, a neko ne došlo je u pojedinim zemljama gde su se u različitim područjima kupovale različite vakcine.
Srbija je uvezla najkvalitetniju vakcinu protiv gripa AH1N1, i ne treba biti u dilemi da li se vakcinisati ili ne, jer vakcinacijom štitite svoje zdravlje, ali i zdravlje ljudi u svom okruženju.

• Da li je do sada bilo izveštaja o ozbiljnim reakcijama i neželjenim posledicama vakcinacije?

Zaključno sa polovinom decembra, nakon što je dato 4.500.000 doza vakcine koju ćemo i mi primeniti, nije bilo ozbiljnih reakcija i nijedna životno ugrožavajuća reakcija. Svetska zdravstvena organizacija i agencije za lekove i epidemiološke službe u svim zemljama sveta prate tok imunizacije.
Iako su u nekim medijima u svetu iznete sumnje o povezanosti vakcine i smrtnog ishoda kod ljudi koji su je primili, istraživanjem se nije došlo do uzročne povezanosti, pa se samim tim ne može govoriti da je vakcina prouzrokovala smrt.
Nasuprot tome, analize govore da se imunizacijom sprečava pojava bolesti, mogućnost teže bolesti ili smrtnog ishoda.

• Da li vakcina može da prouzrokuje pojavu nervnog oboljenja poznatog kao Gilen-Barov sindrom?

Gilen-Barov sindrom povezuje se sa vakcinacijom protiv svinjskog gripa iz 1976. godine. Tokom vakcinacije protiv gripa AH1N1 nije utvrđeno da je vakcina uzrok oboljevanja od ovog nervnog oboljenja. Stoga, nema razloga za strah. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom dosadašnjeg procesa vakcinacije u svetu (a vakcinisano je 65 miliona ljud) nije zabeležen nijedan slučaj Gilen-Barovog sindroma.

• Da li će vakcina biti sigurno i po proceduri distribuirana u domove zdravlja, bez umanjivanja njene delotvornosti u procesu transporta?

Vakcine se u našoj zemlji čuvaju i transportuju isključivo prema preporukama i zakonskim regulativama najviših svetskih medicinskih organizacija, između ostalog i Svetske zdravstvene organizacije. Vakcine će u Institutu „Torlak“ biti čuvane u idealnim uslovima, na temperaturi između dva i osam stepeni, kako se ne bi prekidao temperaturni niz, a do instituta i zavoda za javno zdravlje biće prevožene posebno opremljenim vozilima sa najsavremenijim elektronskim uređajima za praćenje temperature. Dakle, obezbeđeni su svi potrebni uslovi i vakcina je potpuno bezbedna.

• Kako će se sprovoditi vakcinacija?

Čim vakcinu odobri naša Agencije za lekove i medicinska sredstva (očekuje se da će to biti do 17. decembra), vakcinacija će početi. Proces vakcinacije odvijaće se prema prioritetima: u prvom krugu biće vakcinisana zdrava deca starija od šest meseci do dve godine starosti i osobe starije od 6 meseci sa hroničnim bolestima, trudnice posle trećeg meseca trudnoće, zaposleni u zdravstvenim ustanovama i javnom sektoru, a potom i ostali građani Srbije.
Lekari iz domova zdravlja pozivaće pacijente telefonom, isticaće plakate u svojim ustanovama, razgovaraće sa građanima o neophodnosti vakcinisanja, a veliku ulogu imaće i mediji. Ovo će biti najmasovnija vakcinacija do sada. Obavljaće se na više od hiljadu punktova uz zemlji, a tim za vakcinaciju na svakom punktu brojaće po tri člana, pa se očekuje da će biti omogućeno da se dnevno vakciniše oko 80 osoba.

• Da li postoji razlika između vakcine protiv virusa AH1N1 i obične vakcine?

Postoji razlika u samom sastavu vakcine: vakcina protiv novog gripa sadrži samo soj virusa H1N1, u cilju zaštite imunog sistema od tog virusa, dok vakcina protiv sezonskog gripa sadrži koktel virusa H3N2, redovnog sezonskog gripa H1N1, kao i virus sezonskog gripa tipa B. Zbog toga se savetuje primanje i jedne i druge vakcine.

• Zbog čega je preskočena redovna procedura za dobijanje dozvole za distribuciju vakcine i da li možemo biti sigurni u njen kvalitet?

Za pravljenje vakcine protiv sezonskog gripa potrebno je od pet do šest meseci. Isto važi i za vakcinu protiv gripa AH1N1. Vakcina je prošla najstrože kontrole u Evropi i neke zemlje su zbog toga odlučile da je ne proveravaju dodatno u nacionalnim agencijama.

Zbog pandemije novog gripa i neophodnosti da vakcinacija što pre započne, u našoj zemlji je skraćena procedura provere kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti, ali vakcina neće biti puštena u promet sve dok stručnjaci ne budu potvrdili njenu bezbednost.
Za sve analize koje moraju biti urađene potrebno je najmanje 15 dana. Procedura za stavljanje vakcine u promet je samo ubrzana, kako bi vakcina što pre bila na rapolaganju građanima Srbije i kako bi se oni što je moguće ranije zaštitili od novog virusa.

• Kako je napravljena vakcina protiv gripa H1N1?

Postoji redovna procedura po kojoj se pravi jedna vakcina. Naime, glvni centri za influencu SZO najpre su identifikovali i testirali virus, zatim ga dostavili proizvođačima vakcina koji su ga ubrizgali u milione jaja u kojima se on potom množio. Zbog toga osobe koje su alergične na jaja, perje i živinsko meso ne mogu da prime vakcinu protiv gripa zato što se neki sastojci iz jaja upotrebljavaju i u procesu proizvodnje vakcine. Usledilo je izdvajanje elemenata novog virusa koji su potom pročišćeni i razvijeni u vakcinu.

• Zašto se ova vakcina daje ubodom u rame?

Preporuka stručnjaka je da se ona daje na taj način. Vakcina koja se daje u rame napravljena je od onih virusa koji su pročišćeni tako da u ljudskom organizmu ne mogu da proizvedu grip, ali zato stimulišu imuni sistem da izazove sopstvenu zaštitu protiv virusa.

• Koliko vremena je potrebno da se posle vakcinacije razvije imunitet?

Imuni odgovor počinje odmah, a u zavisnosti od imunog sistema organizma osobe koja prima vakcinu, neophodno je da prođe oko tri nedelje do potpunog imuniteta Nijedna vakcina ne može početi da deluje odmah po primanju, ali vakcinacija je najkraći put ka zaštiti od novog gripa.

• Da li se istovremeno može primiti i vakcina protiv sezonskog gripa?

Može ali mesto aplikacije odnosno ektremitet mora da bude različit. Ukoliko se ne daju istovremeno potrebno je da vremenska razlika bude najmanje tri nedelje.

• Da li sezonska vakcina štiti i od novog gripa?

Ne, i zbog toga se savetuje onima koji su primili sezonsku da prime i novu, protiv virusa AH1N1.

• Da li sme da se vakciniše osoba koja ima temperature i prehladu?

Vakcinisanje se kod ovih ljudi savetuje tek posle prolaska prehlade, o čemu morate da se posavetujete sa svojim izabranim lekarom, koji će vas posavetovati kada to možete uraditi, jer on jedini može tačno da proceni kada treba da se vakcinišete.

• Ko ne sme da se vakciniše?

Vakcina se ne daje osobama koje imaju alergiju na jaja, živinsko meso i perje, zato što se neki sastojci iz jaja upotrebljavaju u procesu njene proizvodnje. Oni koji su skloni drugim vrstama alergija (poput polenske) ne spadaju u grupu ljudi kod kojih bi mogle da nastanu kontraindikacije. Vakcinu ne smeju da prime ni osobe kod kojih je dokazana teška reakcija na ranije vakcinacije protiv gripa.

• Da li je istina da vakcina protiv novog gripa sadrži živu?

Žive u vakcini ima onoliko koliko je ima u konzervi tunjevine. Jedna doza sadrži oko 25 mikrograma žive, dok, poređenja radi, u konzervi tunjevine ima oko 28 miligrama žive. Vakcina je upakovana u bočice koje se mogu upotrebljavati više puta i zbog toga sadrže takozvani konzervans koji sprečava da vakcina postane neupotrebljiva samim otvaranjem bočice. Dakle, vakcina ne sadrži štetne sastojke i potpuno je bezbedna za sve. Ovaj konzervans i živa u njemu je jedan od najbezbednijih na svetu. Sprovedena su ispitivanja kojima je naučno doklazano da se sav sadržaj žive koji se unese vakcinacijom, izlučuje iz organizma preko bubrega u roku od 24 časa, tako da živa uneta na ovaj način ne dovodi do neuroloških poremećaja. Gotovo sve mrtve vakcine u svetu, osim u SAD sadrže ovaj konzervans.

• Koje sastojke sadrži vakcina?

Sastojci vakcine su sledeći:

1. Antigen na koji se stvara imunitet: hemaglutinin i neuramindaza od soja virusa A/California/7/2009 (H1N1)v sličan soju (X-181) u količini od 7,5 mikrograma koji se nalazi u 0,5 ml vakcine;
2. Adjuvans ili pomagač: MF59C.1, koji poboljšava i pojačava imunološki odgovor i ima za cilj da duže privuče ćelije imunog sistema kako bi se stvorila veća količina antitela. On sadrži 9,75 mg skvalena koji se inače normalno nalazi u organizmu u mnogo većoj količini kada se prerađuje holesterol. Pored njega tu su i pomoćne supstance 1,175 mg polisorbata 80 i 1,175 mg sorbitan trioleat. Količine odgovaraju dozi od 0,5 ml vakcine.
3. Ostali sastojci su konzervans tiomersal i druga jedinjenja koje imaju za cilj da obezbede zaštitu i stabilnost vakcinalnog antigena od uticaja iz spoljašnje sredine.

• Koji su neželjeni efekti nove vakcine?

U proteklih nekoliko meseci protiv novog gripa vakcinisano je oko 65 miliona ljudi i do sada nisu zabeleženi ozbiljniji zdravstveni problemi. Najčešći neželjeni efekti vakcinacije bili su groznica, mučnina, glavobolja, alergijske reakcije i bol na mestu primanja vakcine, ali te reakcije su bile očekivane, jer se događaju prilikom svake vakcinacije, što potvrduje činjenicu o bezbednosti vakcine. Navedeni simptomi su blagi u odnosu na sve prednosti i stepen zaštite koju vakcina pruža protiv novog gripa, jer je ona najsigurnija zaštita.

• Može li jedna osoba da oboli dva puta od virusa AH1N1?

Po pravilu, svaki put kada osoba oboli od bilo kog virusa gripa, u njenom telu razvija se imunitet na taj virus. Zato je malo verovatno da isti čovek dva puta oboli od gripa u jednoj sezoni. Izuzetak su ljudi sa oslabljenim imunim sistemom, koji ne uspevaju da razviju potpuni imunitet tokom infekcije. Treba voditi računa o tome da je moguće da osoba u istoj sezoni oboli od dva različita virusa gripa, odnosno, od sezonskog i pandemijskog H1N1. Zato je vakcinacija protiv oba gripa najbolje rešenje za zaštitu od njih.

• Koliko dugo vakcina štiti ljudski organizam?

Antitela koja se stvaraju nakon vakcinacije traju najmanje šest meseci do oko godinu dana. Zato je neophodno vakcinisati se protiv gripa svake godine.

• Kada će početi vakcinacija za građane koji nisu u prioritetnoj grupi? Da li je pogrešno primiti vakcinu posle najavljenog najvećeg talasa epidemije?

Vakcinacija za građane koji ne spadaju u prioritetnu grupu počinje posle vakcinisanja prioritetnih grupa, zdravstvenih radnika i zaposlenih u javnom sektoru. Nije kasno da se vakcina primi posle talasa epidemije, jer pandemijski tok traje punih 18 meseci.
Nikada se ne zna da li će neko oboleti na početku ili na kraju, i zato je važno primiti vakcinu onog trenutka kada ona postane dostupna. Vakcina će biti dovoljno za sve jer je njihov broj naručen na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, Ministarstva zdravlja i epidemiologa, nakon upoznavanja sa podacima o tome koliko u našoj zemlji ima ljudi koji su pod većim rizikom od oboljevanja od gripa. Tako, oni koji dobiju vakcinu automatski štite i one ljude koji nisu vakcinisani.

• Ko određuje ko su prioriteti za primanje vakcine? Da li je prvi broj doza dovoljan za sve medicinsko osoblje, trudnice i decu mlađeg uzrasta?

Srbija će nabaviti tri miliona doza vakcina protiv novog gripa, što je dovoljno za vakcinisanje gotovo polovine stanovništva. Za prioritetne kategorije, koje će biti vakcinisane u prvom talasu, u toku decembra, obezbeđeno je dovoljno doza. Prioritete za primanje vakcine preporučuje Svetska zdarvstvena organizacija. U prioritetne grupe spadaju stariji od šest meseci koja boluju od hroničnih oboljenja disajnih puteva i srca, bubrega, jetre, malignih bolesti i drugih stanja smanjene otpornosti, trudnice, zdrava deca uzrasta od 6 meseci do 2 godine straosti. Nakon njih slede zdravstveni radnici, zaposleni i smešteni u ustanovama socijalne zaštite i zaposleni u javnim službama.

• Da li treba da se vakcinišu i oni koji su imali simptome gripa, a nije utvrđeno da je u pitanju bio novi virus? Ukoliko su već imali virus, a vakcinišu se, da li im se može desiti neka komplikacija?

Preporučuje se vakcinisanje čak i ako je neko preležao grip, a nije siguran da se radilo o novom virusu. Ukoliko je čovek preležao grip, on ima zaštitna antitela, a vakcinacija će samo pobuditi dodatno stvaranje antitela, a ne komplikacije. Stoga se vakcinacija preporučuje svima jer predstavlja najsigurniji oblik zaštite protiv novog gripa i stvara imunitet koji štiti od eventualng novog oboljenja.

• Da li vakcina protiv gripa može da prouzrokuje pojavu hronične bolesti?

Vakcina ne može da prouzrokuje bolest. Dosadašnja istraživanja ne ukazuju na to da vakcine protiv gripa mogu da izazovu hronične bolesti ili pogoršaju njihov tok kod primalaca. Neophodna je pažljiva procena da bi se razjasnilo da li su neželjene pojave posle vakcinacije izazvane samom vakcinom ili je reč o koincidenciji. Vakcina je sigurna i treba je primiti jer korist od vakcinacije u našoj zemjli 250 puta prevazilazi rizik od najtežeg oblika bolesti i smrtnog ishoda.

• Ukoliko vakcina počinje da deluje tri nedelje posle primanja, a virus se dobije u međuvremenu, koji je najgori mogući scenario za obolelu osobu? Da li to znači da postoji dvostruka količina virusa u organizmu?

Vakcine protiv gripa pokazuju efektivnost najranije 21 dan od trenutka vakcinacije. Svi oni koji se inficiraju neposredno pre ili posle vakcinacije još uvek mogu da obole.

• Koje su očekivane kontraindikacije ukoliko trudnica do trećeg meseca trudnoće primi vakcinu, ne znajući da je u drugom stanju? Šta se dešava ukoliko buduća majka insistira da dobije vakcinu?

Preporuka je da se trudnice vakcinišu u drugom i trećem trimestru, mada nema nijednog dokaza da im vakcinacija može naškoditi ukoliko je prime i tokom prvog trimestra.
Ako neka trudnica insistira da dobije vakcinu u prva tri meseca trudnoće, o tome treba da se konsultuje sa svojim ginekologom. Prema svim ispitivanjima, vakcina je najbolje sredstvo zaštite od gripa i za buduće majke.

• Ko će dobiti besplatnu vakcinu?

Vakcinacija ima za cilj da da smanji smrtnost i da smanji transmisiju bolesti. Vakcinu će besplatno dobiti svi građani koji žele da se vakcinišu.

• Da li će građani dobijati jednu ili dve doze vakcine?

Istraživanja su pokazala da je dovoljna jedna doza vakcine, tako da će građani dobijati jedno cepivo. Svetski eksperti u početku su preporučivali dve doze vakcine protiv svinjskog gripa, budući da je u pitanju novi oblik virusa, ali su poslednjih meseci rezultati nekih kliničkih studija pokazali da je jedna doza dovoljna.

• Koja je razlika između ovog virusa i drugog gripa?

Sezonski grip pojavljuje se svake godine u neznatno različitim oblicima, dok je grip AH1N1 potpuno nova kombinacija humanog sezonskog gripa, ptičjeg gripa i dve vrste svinjskog gripa. Osim toga, novi grip se pojavio u letnjim mesecima, što nije uobičajeno, a i lakše se prenosi.
Dokazano je i da ovaj grip opasniji za trudnice, decu i mlade, ali ne i za starije osobe, što je inače slučaj sa standardnim sezonskim gripom.

• Kako se štite osobe koje su alergične na vakcinu protiv novog gripa?

Glavni put prenošenja novog virusnog gripa AH1N1 sličan je kao i kod sezonskog gripa: kapljičnim putem, odnosno kijanjem i kašljanjem. Inficiranje se može sprečiti izbegavanjem kontakta sa ljudima koji imaju simptome gripa - održavanjem udaljenosti od jednog metra i preduzimanjem mera kao što su izbegavanje dodirivanja usta i nosa, redovno pranje ruku sapunom i tekućom vodom ili dezinfekcija vlažnim maramicama na bazi alkohola, izbegavanje bliskog kontakta sa ljudima koji bi mogli biti bolesni, smanjenje vremena provedenog u prostorijama sa mnogo ljudi, često provetravanje prostorija, pridržavanje zdravih životnih navika, uključujući adekvatno spavanje, zdravu ishranu, održavanje fizičke aktivnosti i dr.

• Da li ćemo sledeće godine imati novi virus, i da li će ova vakcina delovati i protiv tog novog virusa?

Zavisno od toga koji će virus biti dominantan, stručnjaci će na vreme dati preporuku o tome koja se vakcina treba primiti. Vakcina protiv gripa štiti godinu dana i zato je potrebno vakcinisati se svake godine da bismo bili zaštićeni od ove bolesti.

• Kakav je odnos između vakcine i stvaranja prirodnog imuniteta?

Ne treba zaboraviti da je jedina prava zaštita protiv gripa vakcinacija. Međutim, lekari savetuju da se odgovorno odnosimo prema sopstvenom zdravlju i delujemo preventivno zdravom ishranom, uzimanjem voća, povrća i vitamina, kao i redovnim bavljenjem fizičkim aktivnostima i umanjenjem stresa, čime jačamo prirodni imunitet. Kombinacija vakcinacije i zdravog načina života idealan je put ka zaštiti od novog gripa.

• Da li vakcinom naš prirodni imunitet automatski postaje bolji?

Da, vakcinacijom jačamo svoj imunitet.

• Vakcina kog proivođača će biti u upotrebi u Srbiji?

Naši građani će dobiti vakcinu švajcarskog proizvođača „Novartis”.

• Da li lekari ne preporučuju vakcinaciju?

Većina lekara preporučuje vakcinaciju. Pojedini lekari, zbog nedovoljne informisanosti, ličnim stavom zbunjuju ljude i govore građanima da ne treba da se vakcinišu. Tvrdnje koje oni navode o novoj vakcini, a koju preporučuju naši epidemiolozi, nisu utemeljene na naučnim saznanjima, već na ličnom stavu.
Strah od vakcina treba da se razbije isključivo činjenicama i spoznajom da je korist od nje višestruko veća nego minimalna moguća štetnost.

• Ko je odgovoran ukoliko dođe do neželjenih efekata koji prouzrokuju komplikacije?

Teže komplikacije dobijene od ove vakcine veoma su retke i u granicama očekivanih, kao i kod vakcinisanja od sezonskog gripa. Nikada za neželjene efekte nekog leka ili vakcine nije bio odgovoran njihov proizvođač, jer se određeni broj efekata javlja zbog stanja organizma osobe koja je primila lek ili vakcinu. Zbog toga je veoma važno konsultovati se sa izabranim lekarom koji će svojim pacijentima dati najbolji savet o mogućnostima vakcinisanja.

• Da li uz vakcinaciju treba nositi i zaštitnu masku?

Ako osoba nije obolela, ne mora da nosi zaštitnu masku. Ukoliko negujete bolesnika, njemu treba staviti masku kako bi se smanjila količina virusa koju bolesnik izbacuje u okolinu. Maska mora da se menja svakih 2 sata.

• Koliko doza vakcina nabavlja država?

Naša država je poručila tri miliona doza vakcina protiv novog gripa i to se smatra dovoljnom količinom za vakcinaciju skoro pola stanovništva.
Ukoliko odziv na vakcinaciju bude veći od broja vakcina koje država poseduje, biće organizovan novi uvoz, kako bi se obezbedile dodatne količine vakcina.

• Da li sme da se primi vakcina koja je nabavljena iz drugih zemalja?

Preporuka stručnjaka je da se vakcinišete isključivo vakcinama koje su na legalan način stigle u zemlju, tj. onim koje je nabavila država, a atest o njihovoj bezbednosti i ispravnosti izdala Svetska zdravstvena organizacija i nacionalna Agencija za lekove i medicinska sredstva. To su vakcine koje će se naći u domovima zdravlja u Srbiji.

• Kako deluje vakcina?

Vakcina protiv gripa deluje tako što stimuliše imuni sistem da proizvede antitela koja će se boriti protiv virusa.

• Da li postoji vakcina za ljude protiv virusa svinjskog gripa?

Za sada ne postoji vakcina koja sadrži virus svinjskog gripa. Nije poznato da li aktuelna sezonska vakcina protiv gripa može da omogući bilo kakvu zaštitu od ove bolesti. Virus gripa se menja vrlo brzo. Važno je da vakcina protiv gripa sadrži soj virusa koji je trenutno u cirkulaciji da bi se postigla maksimalna zaštita vakcinisanih osoba. Zbog toga SZO mora da ima uvid u sve cirkulišuće sojeve virusa kako bi odabrala najbolju kombinaciju za sastav vakcine.

• Koji lekovi su dostupni za lečenje?

Antivirusni lekovi za sezonski grip su raspoloživi u pojedinim zemljama i efikasni su u sprečavanju i lečenju bolesti. Postoje dve grupe takvih lekova: 1) adamantani (amantadine i remantadine) i 2) inhibitori neuraminidaze (oseltamivir i zanamivir).

Većina do sada registrovanih slučajeva obolelih od svinjskog gripa među ljudima oporavili su se u potpunosti bez medicinske pomoći i upotrebe antivirusnih lekova.

Pojedini virusi gripa razvijaju otpornost na postojeće antivirusne lekove, što ograničava mogućnost lečenja. Virusi izolovani kod nedavno obolelih ljudi od svinjskog gripa u Americi su bili osetljivi na oseltamivir i zanamivir, a otporni na amnatadine i remantadine.

Dostupne informacije nisu dovoljne da bi se sačinile preporuke za primenu antivirusnih lekova u prevenciji i lečenju svinjskog gripa. Kliničari moraju doneti odluku zasnovanu na kliničkim i epidemiološkim procenama moguće štete i koristi zaštite/lečenja pacijenata. Za aktuelnu epidemiju svinjskog gripa u Americi i Meksiku nacionalne i lokalne vlasti preporučuju upotrebu oseltamivira ili zanamivira za lečenje i prevenciju obolevanja, što je zasnovano na trenutnoj osetljivosti virusa svinjskog gripa.

Najčešća pitanja o zaštiti beba od virusa

preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

• Šta mogu da učinim da zaštitim svoju bebu?

Svakodnevno sprovoditi osnovne higijenske mere – pranje ruku sapunom i vodom ili korišćenje dezinfekcionog sredstva za ruke na bazi alkohola, naročito pre hranjenja bebe. Ne kašljati i ne kijati bebi u lice, dok se obavlja hranjenje bebe, odnosno bilo kada ukoliko ste u blizini bebe. Ukoliko je moguće, bebu treba da neguju samo osobe koje su zdrave. Ako ste bolesni, a nema nikoga drugog da preuzme brigu o bebi, nosite masku za lice, a prilikom kijanja i kašljanja pokrijte nos i usta papirnom maramicom i odmah je bacite. Prostorije moraju biti dobro provetrene.

• Da li mogu da hranim bebu ukoliko sam bolesna/bolestan?

Bebe su zbog uzrasta u većem riziku da ukoliko obole od gripa dođe i do komplikacija. S obzirom da su saznanja o zaštiti beba od gripa vrlo skromna, treba se držati sledećih preporuka:

1. Tražiti pomoć od nekoga ko nije bolestan, da preuzme negu i hranjenje bebe, ukoliko je moguće.
2. Ukoliko niste u mogućnosti da nađete zdravu osobu koja bi preuzela negu dok ste bolesni, nosite masku za lice (pokriti nos i usta). Posebnu pažnju obratite na higijenu ruku.
3. Ukoliko dojite bebu, preporučuje se da neko od zdravih osoba preuzme ishranu bebe mlekom dobijenim izmlazanjem. Idealno je da sve bebe uzrasta do šest meseci dobijaju majčino mleko. Uzimanje lekova nije kontraindikovano dok dojite bebu (terapiju mora propisati lekar).

• Da li dojenje štiti bebu od novog virusa gripa?

Dokazano je dosta načina kako majčino mleko štiti bebino zdravlje. Bebe koje ne doje češće obolevaju od oboljenja sličnih gripu, a i klinička slika je često mnogo ozbiljnija. Imajući u vidu da se radi o novom virusu, specifične mere zaštite nisu još uvek dokazane. Majčina zaštitna antitela, putem dojenja, prenose se na bebu. Iz tog razloga se preporučuje, da ukoliko ste bolesti, neko drugi hrani bebu ali vašim mlekom.

• Da li bi trebalo da prestanem sa dojenjem ukoliko sam bila u kontaktu sa novim virusom gripa?

NE. Zato što se u organizmu majke stvaraju zaštitna antitela ukoliko su bile u kontaktu sa virusom, a dojenjem majka antitela prenosi na bebu. Ovo je veoma važno imajući u vidu činjenicu da je odbrambeni sitem male bebe još u razvoju. Opravdano je da majka uzima lekove u cilju zaštite od obolevanja (u dogovoru sa svojim lekarom).
Ipak, ukoliko obolite, zatražite pomoć zdrave osobe koja će bebu hraniti vašim mlekom.

• Da li je opravdano uzimati lekove za lečenje ili sprečavanje obolevanja od novog gripa H1N1 ukoliko dojimo?

DA. Majka koja doji, a uzima lekove, trebalo bi da izmlaza svoje mleko u bočice i nastoji da nađe zdravu osobu koja će bebu nahraniti. Majka koja pretpostavlja da je bila u kontaktu sa virusom gripa i uzima lekova u cilju sprečavanja obolevanja, treba da doji bebu sve do onog trenutka dok ne prepozna simptome da je i pored prevencije i sama obolela (temperatura, kašalj, bol u grlu).

• Ukoliko se beba razbolela, da li je treba dojiti?

DA. Jedna od najboljih stvari koju možete učiniti za bolesnu bebu je nastaviti sa dojenjem.

1. Ne prekidajte dojenje bolesne bebe i dozvolite joj da doji kad god poželi. Bebe koje su bolesne traže više tečnosti nego kada su zdrave. Majčino mleko je najbolja nadoknada tečnosti, bolja i od vode, jer štiti bebin imuni sistem.
2. Ukoliko je beba toliko bolesna da ne može da doji, ponuditi joj sakupljeno majčino mleko (izmlazanje), na neki drugi način.