МИЛЕТИЋЕВА УЛИЦА

ЛЕБАРСКИ СОКАК (данас Милетићева улица), једна од најстаријих новосадских улица, која спаја данас улице Змај-Јовину и Јована Суботића. Сокак је почињао од главне пијаце и кафане Лазе Јеремића „Код пужа”, а завршавао се гркокатоличком црквом. Име није добио по пекарама, већ по томе што су некада давно ту на углу жене продавале домаћи хлеб, циповке са пупушком, доносиле би свеж хлеб тек извађен из фуруне, увијен у бело платно, и омамљујући мирис би се ширио по целом сокаку.

После I светског рата улица је названа по вођи српског народа др Светозару Милетићу, док су је за време окупације Мађари наменили свом вођи револуције Лајошу Кошуту, да би после опет била враћена Милетићу. Улица интелектуалаца - овде су становали многи угледни и имућни Новосађани и у најчешће интелектуалци. У првој половини XIX века истицала се кућа познатог културног посленика, градског благајника Константина Поповића Комораша који је имао четрнаесторо деце. У његовом дому увек је било много гостију, нарочито се окупљао свет склон музици и позоришту. Ту се увек добро јело и пило, а понајвише певало и музицирало. Коморашеву кућу звали су Новосађани „Весели двори Иве Загорице”, по тада популарној личности из романа Милована Видаковића. У кући бр. 23 у Лебарском сокаку живео је писац прве српске трагедије Смрт Уроша V Стефан Стефановић, а у кући бр. 31 родили су се познати научници и академици Станоје Станојевић и Слободан Јовановић.

Зграда бр. 1 припадала је великој добротворки Марији Трандафил, у бр. 13 становао је секретар Матице српске и дугогодишњи уредник Летописа др Милан Савић, са ћерком, познатом песникињом Аницом Савић-Ребац. Леву страну улице додиривала је зграда позоришта на Трифковићевом тргу, у којој је Српско народно позориште давало представе. Под изговором да је зграда трошна, градске власти су је 1890. порушиле.

Преко пута од Русинске цркве на углу је била популарна кафана „Код камиле”, у којој су се окупљали познати књижевници, новинари и политичари. На почетку улице с леве стране налази се кафана „Липа”, која је била састајалиште часника Матице српске и професора Српске православне велике гимназије с директором Васом Пушибрком. На углу улице Мите Ружића била је кућа у којој је песник Јован Јовановић Змај становао седамдесетих година, а једно време ту је радила и пивница „Transval”.

На почетку улице с десне стране, где је била кафана Лазе Пужа, становао је некада оснивач Гимназије Сава пл. Вуковић. На углу код Грчкошколске улице налази се једна од најлепших зграда у Новом Саду, са статуом Меркура (дело вајара Ђоке Јовановића) на врху куполе. То је палата некадашњег Централног кредитног завода (некада Љубљанска, па Привредна банка). Кућа на другом углу била је власништво породице Дунђерски, касније је ту за извесно време смештена амбуланта Дома здравља.

У згради бр. 6 живео је Јован Обреновић, брат кнеза Милоша, доцније и његова кћи Анастасија, удова генерала Теодора Алексића од Маине. У кући до ње становао је публициста, уредник листова и градски сенатор Емил Чакра.